Nikolić je ovom prilikom uručio nagradu "Janko Šafarik" direktorki biblioteke grada Beograda Jasmini Ninkov.

On je istakao i da je NBS pozvana da predvodi institucije kulture, da im bude uzor, kao i da bliblitekarski posao ima kulturnu i prosvetiteljsku misiju, društveno najvažniju naročito za učenike i studente.

"Vi ste most između čitaoca i knjige, njegov vodič, promoter kulture čitanja koja ne sme da posustane u vremenima opterećenim lakom zabavom i estradom. Sa željama da ostanete posvećeni svom uzvišenom poslu, a u njegovoj realizaciji uvek ćete imati moju nepodeljenu podršku", rekao je Nikolić.

Predsednik je, ističe, kao najveću čast i odgovornost prihvatio pre tri godine da bude pokrovitelj Narodne biblioteke Srbije, saborne institucije kulture i kaže da mu sada prijatnu dužnost predstavlja da učestvuje u realizaciji i da pomogne najviše što može.

"Vođen Ciceronovom mišlju da napraviti biblioteku u kući znači podariti joj dušu, drugačije i nisam mogao, jer Srbija- naša zajednička kuća- ne zaslužuje manje od ovakve Narodne biblioteke koja prati savremene trendove u bibliotekarstvu, ali i u čuvanju, zaštiti i promociji knjižnog fonda", naglasio je predsednik.

On je podsetio na sve pomake, koji su za tri godine učinjeni u radu te institucije, poput u celosti obnovljenog trezora i fototeke Odeljenja za arheografiju, nabavljene kompakt police i najavio da će ove godine biti završen eksterni depo, koji je veoma važan za dalje odlaganje knjiga.

Kao jedan od projekata koji se upravo realizuje ističe i niz dogovorenih sadržaja sa nacionalnim bibliotekama drugih zemalja.

"Ta, specifična vrsta kulturne diplomatije, od nemerljive je važnosti za našu zemlju. Pomenuću tek projekat "Centar srpske knjige" koji će uskoro zaživeti u moskovskoj biblioteci u Slavističkom centru u Bugarskoj. Dogovaramo, po istom principu, naše centre knjiga i u nacionalnim instituicijama i bibliotekama širom Evrope", rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, takvi projekti su radost za sve koji u njima učestvuju, jer, kako je istakao, "ima se sa čim izaći pred vitezove pisane reči i čitaoce, ma gde bili u svetu".
"Imamo šta da pokažemo i čime da se ponosimo", naglasio je predsednik Srbije i uputio iskrenu zahvalnost bibiliotekarima za rad.

"Čitav jedan skriveni vredni mravinjak iza kulisa hola, čitaonice, ove sale, vredno radi poslove od najvećeg nacionalnog značaja. Tih ljudi se retko setimo, a gotovo da nema dana u godini, a da se u ovom zdanju ne dešavaju različiti programi, izložbe, promocije, koncerti, naučni i stručni skupovi", napomenuo je Nikolić.

Dodao je da se, istovremeno, daleko od očiju javnosti, u laboratorijama i kabinetima zgrade Narodne biblioteke restauriraju najstarije stranice naše pisane reči, brižljivo se čuvaju legati, fotografije, slike, časopisi, digitalizuje knjižni fond...

Obraćajući se bibliotekarima, Nikolić je rekao da neće prestati da ponavlja koliko je važan njihov posao, koliko je važno da se gde god može napravi biblioteka, "makar kutak pun knjiga, da se u svaki prostor unese duša".

"Od vrtića do osnovnoškolskih učionica, preko biblioteka u naseljima, opštinama, gradovima, do ove naše, krovne Narodne biblioteke Srbije. Vi ste most između čitaoca i knjige, njegov vodič, promoter kulture čitanja koja ne sme da posustane u vremenima opterećenim lakom zabavom i estradom", smatra predsednik.

On je bibliotekarima i svim građanima Srbije čestitao Dan Narodne biblioteke i Nacionalni dan knjige, donirao je monografiju o Žiči "piramidi knjiga" za najsiromašnije.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković kao aktuelni problem biblioteke naveo je manjak prostora i rekao da za tri-četiri godine neće imati gde da se odlože knjige.

"Ali, postoji saglasje svih relevantnih činilaca da se taj problem reši, imamo podršku Ministarstva kulture i našeg pokrovitelja predsednika Republike", rekao je Blašković.

On je nagradu "Janko Šafarik" za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije za 2015. uručio piscu Filipu Davidu za roman "Kuća sećanja i zaborava".

Narodna biblioteka Srbije osnovna 1832. godine i za dan osnivanja uzima se 28. februar te godine, kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.