Prekršajni sudovi u Srbiji od danas su ovlašćeni da izdaju naredbu za privođenje osumnjičenog koja važi na teritoriji cele Srbije, a policija, ukoliko ne može odmah da okrivljenog preda sudu, može da mu odredi zadržavanje do 24 časa.
To je predviđeno, pored ostalog izmenama i dopunama Zakona o prekršajima iz 2014. koje su danas stupile na snagu.
Naime naredba suda za privođenje osumnjičenog do sada je važila samo na teritoriji policijske uprave gde okrivljeni ili svedok u postupku žive, ukazao je u izjavi za Tanjug portparol Prekršajnog apelacionog suda Aleksandar Ilić.
"Ako ste živeli na Zvezdari tražila vas je policija sa Zvezdare, sada će MUP imati zakonsku mogućnost da raspiše potragu za licem za koje je sud izdao naredbu za dovođenje i ona će važiti na teritoriji cele Republike Srbije", ukazao je Ilić napominjući da naredba praktično postaje "poternica".
Naredbu za privođenje sud može da izda ako se okrivljeni nalazi u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju da on očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi.
"Na osnovu te naredbe postoji mogućnost da policija raspiše potragu i onda ona važi na teritoriji cele Srbije. Kada lice bude pronađeno, policija može da ga zadrži najviše 24 časa od časa kada je pronađen", naveo je Ilić.
On je pojasnio da te situacije mogu da se jave ako lice bude privedeno u toku noći ili posle isteka radnog vremena suda, te da privođenje ne bi bilo moguće, jer sud ne radi.
Ilić je apelovao na građane da primaju sudske pozive jer na taj način neće rizikovati da ih policijski službenici privode.
Ilić je rekao da je izmenama Zakona predviđeno i izdavanje overene fotokopije prekršajnog naloga u slučaju da se izgubi. To će biti moguće na zahtev suda, ili lica kome je izdat prekršajni nalog.
Izmene Zakona predviđaju i uvođenje fiksnih iznosa novčanih kazni za fizička i odgovorna lica i pravna lica.
Taj iznos se povećava sa 1.000 do 50.000 dinara za preduzetnike, 5.000 do 150.000 dinara, a za pravna lica od 10.000 do 300.000 dinara, ukazao je Ilić.
"To znači da će skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupstine grada i Skupština grada Beograda moći da propisuju novčane kazne samo u fiksnom iznosu i to od minimalnog iznosa do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog Zakonom", rekao je Ilić.
To se, kako je naveo, suštinski odnosi na proširenje upotrebe prekršajnog naloga i na druge organe lokalne samouprave, a samim tim će se izjednačiti i sudska praksa.
"Tako više neće biti moguće da se neki prekršaj kažnjava u Subotici sa 5.000 dinara, a u Leskovcu sa 10.000, ili u Nisu sa 15.000, već će svi moći da se kreću u okvirima koji su propisani Zakonom", naveo je portparol Prekršajnog apelacionog suda.
Izmenama je, takođe, predviđeno da će Prekršajni apelacioni sud, ako je već jednom ukinuo po žalbi odluku prvostepenog prekršajnog suda, moći da donosi meritornu (suštinsku, ne proceduralnu) odluku koja će biti onda konačna, odnosno pravosnažna.
U tu svrhu će, kako je rekao Ilić, moći da ako je potrebno izvede nove dokaze, sasluša stranke i održi javnu raspravu.
Zakon daje mogućnost da se ubuduće prekršajni nalog izdaje i u elektronskoj formi, i to će biti regulisano zakonom koji uređuje elektronsku dokumentaciju, napomenuo je Ilić.
Takođe, od danas, sporazum o priznaju prekršaja može se zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke.
Ova dopuna je predložena da se ne bi stvorio pogrešan utisak da je u postupku zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja neophodno da okrivljeni ima branioca, naveo je Ilić i istakao da ni u jednom prekršajnom postupku ne postoji obavezna odbrana.
Odluka suda sporazumu o priznanju prekršaja dostavlja se ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima i nije potrebno da se zakazuje posebno ročište tim povodom.
Takođe svaki organ koji izvrši izmene i dopune svog zakonodavnog okrira i primeni odredbe Zakona o prekršaju kao krovnog zakona, moći će da odredi lice s kojim da se sklopi sporazum.
Tako je na primer Uprava saobraćanje policije već primenila sporazum o prekršaju na osnovu svog zakonskog okvira a to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, ukazao je Ilić.
On je ukazao da iako je bilo predloga, rok zastarelosti za prekršaje nije produžen.
Rokovi su ostali isti, jer se, kako je naveo Ilić, smatra da će primenom ovih izmena i širom primenom instituta koji su već bili uvedeni Zakonom o prekršajima, postići veći efekat u važećim rokovima.
