Umro Senta, Miloševićev telohranitelj

Milenković je postao poznat javnosti kada je na pomenu 600. godina od Kosovskog boja, stajao iza leđa tadašnjeg šefa države, Slobodana Miloševića s rukom na oružju.

 Senta nije bio samo čuvar, već i šofer. Vozio je šefa i 7. marta 1992. u "tojoti karini 2", kad je na njih u Ulici vojvode Putnika, iz suprotnog smera naletelo drugo vozilo. Skrenuo je i udario u betonski zid, piše "Kurir".

Milošević je primljen na VMA, ukazana mu je medicinska pomoć i pušten je na kućno lečenje, zbog lakšeg potresa mozga, zbog čega i nije otišao na pregovore u Brisel. Kasnije su se pojavile priče da je Senta sve iscenirao kako bi poštedeo šefa od neprijateljske diplomatije EU.

 Ova epizoda dobrodošla je studentima u zimskom protestu 1996/97. da se našale i pokažu da, osim što ima onih što čuvaju i voze predsednika, ima ko i da mu piše. Na transparentima su ispisali: "Slobo, ne menjaj vozača" i "Senta, majstore".

 Tih dana Senta se sa studentima sreo i u "četiri oka". Mladi i ludi, akademci su se jedne noći probili do Dedinja i naleteli na njega, u Ulici vajara Đoke Jovanovića. Tvrde da se on prvo iznenadio, pa zamlatarao pištoljem, i na kraju opustio, uz komentar: "Možete da mi...".

 Mnogo godina Senta je svojom facom "ja sam babaroga" verno i predano radio svoj posao. Zauzvrat, bio je dobro plaćen, dobio je i dugo željeni čin general-majora (7. jula 1997). Onda su ga poslali u prevremenu penziju.

U noći kada je Milošević uhapšen, Senta Milenković zvanično više nije bio u njegovoj službi: republički ministar policije Dušan Mihajlović rekao je tada da je "donošenjem Izmena i dopuna zakona o pravima bivših predsednika Republike Srbije obezbeđenje Slobodana Miloševića svedeno na jednog pratioca koga određuje republički MUP", da je kao nepotrebna ukinuta Uprava za obezbeđenje ličnosti čiji je načelnik bio general Milenković, kao i da su poslovi uprave i njeni radnici pripojeni odgovarajućoj upravi Resora Državne bezbednosti.

Prema Mihajlovićevim rečima, general Milenković nije prešao u taj resor, jer je "želeo da ostane u Resoru javne bezbednosti kao samostalni izvršilac".

Kako je ranije pisalo "Vreme", Senta Milenković bio je zadužen za Miloševićevu bezbednost još od kraja osamdesetih – prema nekim izvorima počeo je kao kućni čuvar tada četrnaestogodišnjeg Marka Miloševića postepeno stičući predsednikovo poverenje, dok drugi navode da je bio jedini koji se dobrovoljno javio da čuva predsednika.

Na poziciju iza leđa predsedniku prispeo je iz Posebne (antiterorističke) jedinice milicije u kojoj je cenjen kao jedan od najsposobnijih kadrova.

Početkom 1998. učinilo se da je pao u nemilost: pročulo se da je penzionisan, a kao razlozi navođene su mahinacije sa deviznim dnevnicama i propusti u obezbeđenju (u vodi vile u Karađorđevu, u kojoj se predsednik povremeno odmarao, otkriven je navodno višak hlora ili fenola).

Međutim, samo par meseci kasnije, odlukom tadašnjeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića reaktiviran je i postavljen za načelnika Uprave za obezbeđenje ličnosti.

U Službi je inače uživao solidnu reputaciju i važio za mirnog i skromnog čoveka, koji ne pokušava da zloupotrebi bliskost sa predsednikom.

Jedino što mu se prebacivalo jeste da je upravo zahvaljujući svojoj poziciji u rekordnom roku završio Defektološki fakultet i (navodno) stekao i magistarsku titulu.

Studije je započeo školske 1992/93, diplomirao je 1996, a pričalo se da je u međuvremenu pretio profesorima, tajno polagao ispite i koristio političku pripadnost tadašnjeg rukovodstva fakulteta.

Generalu Milenkoviću nisu bili prebacivani ni veći incidenti, a ostali su zabeleženi uglavnom verbalni sukobi sa demonstrantima tokom mnogih protesta.

U svakom slučaju, o prvom čoveku Miloševićevog obezbeđenja ne zna se mnogo, ništa konkretno ne može mu se ni zameriti, a o razlozima zbog kojih nije ostao iza svog šefa do samog kraja za sada govore svi osim njega, navodi "Vreme".