Srpska pravoslavna crkva današnji dan je posvetila Svetim mučenicima u Evgeniji, ali je on u narodu poznatiji kao datum Mesnih poklada.
Pred početak Vaskršnjeg posta, slave se dve vrste poklada, Mesne poklade (8 dana pred početak Velikog posta) u Mesopusnu nedelju, i Bele poklade, koje se održavaju u Siropusnu nedelju.
Mesne poklade se u Popovom polju nazivaju i Male poklade i kad one prođu Popovčani zaposte i tada se ne jede meso do Vaskrsa. U Hercegovini se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi po guvnima i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći.
Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju, piše na Pravoslavlje.net.
SVUDA VESELO, PONEDGDE I S MAŠKARAMA
U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč; zbija razne šale po selu ili odlaze na neka poznata mesta u okolini gde se zabavljaju.
Raznorazne igre pod maskama tzv. "maškare"ili „mačkare“, izvodile su se u okolini Bileća i Gacka. Maskirana mladež u Popovom polju ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija ćar; razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.
PRONALAZAK MOŠTIJU SVETIH MUČENIKA U EVGENIJI
U vreme „nečastivih careva rimskih“ beše mnogo gonjenja hrišćana, te su bezbrojni ispovednici imena Hristova i mučenici na razne načine ubijani. Njihova sveta tela bacana su od vlasti zverima i pticama a bila potajno skupljana i po skrovitim mestima, po kućama i po gradinama često sahranjivana od verujućih.
Tako su i u Evgeniji, blizu Carigrada, bile sahranjene mošti mnogobrojnih svetih mučenika, za Hrista postradalih, i mnogo se godina nije znalo za njih. Po širenju hrišćanstva u vreme cara Arkadija pronađene su „božanskim otkrivenjem“ - na mestu, gde behu sahranjene, stadoše se ljudi isceljivati od različitih bolesti. Potom bi otkriveno jednom kliriku, Nikoli Kaligrafu, da se među tim moštima nalaze i mošti svetog apostola Andronika, jednog od Sedamdesetorice, i pomoćnice mu Junije, o kojima govori u sveti apostol Pavle u Poslanici Rimljanima.
Nad moštima apostola Andronika sagradio je vizantijski car Andronik I Komnin divan hram u XII veku.
