Zahtev za azil u Srbiji je od početka godine zatražilo oko 1.500 ljudi i taj trend je u porastu rečeno je danas na okruglom stolu "Bezbednost izbeglica pre i nakon zatvaranja granica."
Učesnici panela su istovremeno upozorili na sve veću opasnost od krijumčaranja izbeglica.
Prema rečima Mitra Đuraškovića iz Uprave granične policije MUP-a od 98.360 osoba registrovanih u Srbiji 1.574 njih je izrazilo nameru za traženje azila, dok je za 96.116 osoba dobilo potvrdu o tranzitu.
Protiv 670 osoba osoba podnete su prekršajne prijave zbog ulaska u našu zemlju na nedozvoljen način, kazao je Đurašković.
Šef kancelarije UNHCR za Srbiju Hans Fridrih Šoder je naveo da se u Srbiji trenutno nalazi oko 2.000 izbeglica, a da je samo u martu oko 400 njih zatražilo azil.
Posle zatvaranja balkanske rute, u Srbiji je nastala nova situacija, rekao je on i dodao da ne očekuje povećanje broja izbeglica u Srbiji.
"Srbija više nije trenzitna zemlja", istakao je on napominjući da izbeglicama sada treba pravni status, dugoročna podrška, smeštaj, hrana...
Šoder je međutim, upozorio na porast broja ilegalnih migranata koji dolaze u zemlju uz pomoć krijumčara.
Problem je, kako je naveo, što oni nisu više vidljivi već se kriju.
Kako je objasnio, više ne dolaze samo mlađi muškarci, već su u pitanju čitave porodice, žene, deca koji krijumčari eksploatišu.
Šoder je ukazao i na problem razdvojenosti mnogih porodica istakavši da UNHCR radi na njihovom ponovnom spajanju.
Švajcarski ambasador u Srbiji Žan-Daniel Ruh je naveo da je prema podacima Evropola zarada krijumčara procenjena na četiri milijardi funti.
On je objasnio da evropska politika prema izbeglicama sada deluje na tri fronta - oživljavanje političkog procesa u Siriji, nastojanje međunarodne zajednice da pomogne zemljama u susedstvu
Sirije da smeste izbeglice i postizanje dogovora sa Turskom.
Prema njegovim rečima, krajnje je vreme da sve zemlje Evrope pokažu solidarnost i pomognu Grčkoj koja je najviše opterećena prilivom izbeglica i dogovore njihovu relokaciju.
