Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je u ponedeljak da još uvek nije izvesno da li će uredba o zabrani izvoza pšenice krajem februara biti produžena do naredne žetve.
"Ministarstvo još nije donelo odluku, a spremno je da interveniše kako bi održalo stabilnost cena na tržištu pšenice, brašna i hleba", rekao je Golubović agenciji Beta, navodeći da postoje tri moguća scenarija.
On je objasnio da će se uraditi analiza uskladištene pšenice, kako bi se videlo da li postoji mogućnost da se domaće tržište otvori, odnosno da se deo žita izveze i na taj način smanji pritisak na cene u zemlji.
Ukoliko se utvrdi nedostatak pšenice za podmirivanje domaćih potreba, neće se dozvoliti izvoz, već će se intervenisati iz Robnih rezervi, rekao je Golubović.
Ako ni to ne dovede do smirivanja tržišta, dozvoliće se uvoz određene količine žita, naveo je on, ali nije želeo da precizira o kojim količinama bi se radilo.
Golubović je ponovio da Ministarstvo poljoprivrede prati situaciju na tržištu pšenice koja je prošle nedelje dostigla cenu veću od 23 dinara sa PDV-om, što, prema njegovim rečima, predstavlja opasnost za povećanje cene brašna i hleba.
Poređenja radi, cena pšenice u istom periodu prošle godine je iznosila 11,20 dinara za kilogram, bez PDV-a.
Pšenica je protekle sedmice na svetskim berzama dostigla najvišu cenu u istoriji, a u Srbiji je, zahvaljujući zatvorenom tržištu, bila najskuplja u Evropi.
Hlebno žito u Srbiji sada je skuplje od pšenice u Francuskoj, rekao je Golubović, dodajući da će zbog više cene pšenice svakako biti prisutan i pritisak za povećanje cene hleba.
On je ukazao da ubuduće neće više biti jeftinih poljoprivrednih proizvoda pa zbog toga poljoprivrednoj proizvodnji treba dati tretman koji po značaju zaslužuje.
Vlada Srbije je 25. oktobra prošle godine odlučila da produži zabranu izvoza pšenice i kukuruza za 120 dana.
Prva, tromesečna, zabrana bila je regulisana izmenom Uredbe o privremenom ograničenju izvoza određenih vrsta robe, a usvojena je 3. avgusta 2007. godine i odnosila se na izvoz pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.
Zabrana je doneta zbog očuvanja prehrambene stabilnosti zemlje koja je bila ugrožena sušom i smanjenim poljoprivrednim prinosima u zemlji i regionu.
Upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akademik Srbislav Denčić izrazio je u izjavi Tanjugu bojazan da će Srbija ove godine imati slab rod pšenice pa će morati da izdvoji stotine miliona evra za uvoz hlebnog žita.
"Zbog rekordno malih zasejanih površina, trebao bi nam i rekordan prinos od četiri tone po hektaru kako bismo bili 'svoji na svome' ali to se sigurno neće desiti jer ni ove, kao ni proteklih 17 godina, nije primenjena agrotehnika koja bi takve prinose omogućila", rekao je Denčić.
Denčić tvrdi da rekordna cena pšenice na svetskom tržištu je posledica činjenice da je "stotinu miliona tona pšenice pojedeno u poslednjih osam godina, a rezerve hlebnog žita nisu obnavljane" i napominje da takvo stanje neće moći brzo da bude rešeno.
Pošto isključivo zalihe diktiraju cenu hlebnom zrnu ova kriza će biti dugoročna, smatra Denčić, napominjući da će se i u predstojećem periodu cena pšenice povećavati i smanjivati, ali neznatno, jer je to očigledno deficitarna roba.
U Mađarskoj, koja ima više pšenice od Srbije, ali ne naročito velike količine za izvoz, hlebno žito je za dva do tri dinara jeftinije nego kod nas, ali pošto je carina 30 odsto uvoz nam se u ovim uslovima nikako ne bi isplatio, napomenuo je Denčić.
On smatra da bi naša država trebalo da pripomogne poljoprivrednicima koliko god je to moguće, pre svega da što kvalitetnije prihrane i zaštite pšenicu, kako bismo iz ovog što je posejano izvukli maksimalan rod.
(agencije/MONDO)
"Ministarstvo još nije donelo odluku, a spremno je da interveniše kako bi održalo stabilnost cena na tržištu pšenice, brašna i hleba", rekao je Golubović agenciji Beta, navodeći da postoje tri moguća scenarija.
On je objasnio da će se uraditi analiza uskladištene pšenice, kako bi se videlo da li postoji mogućnost da se domaće tržište otvori, odnosno da se deo žita izveze i na taj način smanji pritisak na cene u zemlji.
Ukoliko se utvrdi nedostatak pšenice za podmirivanje domaćih potreba, neće se dozvoliti izvoz, već će se intervenisati iz Robnih rezervi, rekao je Golubović.
Ako ni to ne dovede do smirivanja tržišta, dozvoliće se uvoz određene količine žita, naveo je on, ali nije želeo da precizira o kojim količinama bi se radilo.
Golubović je ponovio da Ministarstvo poljoprivrede prati situaciju na tržištu pšenice koja je prošle nedelje dostigla cenu veću od 23 dinara sa PDV-om, što, prema njegovim rečima, predstavlja opasnost za povećanje cene brašna i hleba.
Poređenja radi, cena pšenice u istom periodu prošle godine je iznosila 11,20 dinara za kilogram, bez PDV-a.
Pšenica je protekle sedmice na svetskim berzama dostigla najvišu cenu u istoriji, a u Srbiji je, zahvaljujući zatvorenom tržištu, bila najskuplja u Evropi.
Hlebno žito u Srbiji sada je skuplje od pšenice u Francuskoj, rekao je Golubović, dodajući da će zbog više cene pšenice svakako biti prisutan i pritisak za povećanje cene hleba.
On je ukazao da ubuduće neće više biti jeftinih poljoprivrednih proizvoda pa zbog toga poljoprivrednoj proizvodnji treba dati tretman koji po značaju zaslužuje.
Vlada Srbije je 25. oktobra prošle godine odlučila da produži zabranu izvoza pšenice i kukuruza za 120 dana.
Prva, tromesečna, zabrana bila je regulisana izmenom Uredbe o privremenom ograničenju izvoza određenih vrsta robe, a usvojena je 3. avgusta 2007. godine i odnosila se na izvoz pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.
Zabrana je doneta zbog očuvanja prehrambene stabilnosti zemlje koja je bila ugrožena sušom i smanjenim poljoprivrednim prinosima u zemlji i regionu.
Upravnik Odeljenja za strna žita pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo akademik Srbislav Denčić izrazio je u izjavi Tanjugu bojazan da će Srbija ove godine imati slab rod pšenice pa će morati da izdvoji stotine miliona evra za uvoz hlebnog žita.
"Zbog rekordno malih zasejanih površina, trebao bi nam i rekordan prinos od četiri tone po hektaru kako bismo bili 'svoji na svome' ali to se sigurno neće desiti jer ni ove, kao ni proteklih 17 godina, nije primenjena agrotehnika koja bi takve prinose omogućila", rekao je Denčić.
Denčić tvrdi da rekordna cena pšenice na svetskom tržištu je posledica činjenice da je "stotinu miliona tona pšenice pojedeno u poslednjih osam godina, a rezerve hlebnog žita nisu obnavljane" i napominje da takvo stanje neće moći brzo da bude rešeno.
Pošto isključivo zalihe diktiraju cenu hlebnom zrnu ova kriza će biti dugoročna, smatra Denčić, napominjući da će se i u predstojećem periodu cena pšenice povećavati i smanjivati, ali neznatno, jer je to očigledno deficitarna roba.
U Mađarskoj, koja ima više pšenice od Srbije, ali ne naročito velike količine za izvoz, hlebno žito je za dva do tri dinara jeftinije nego kod nas, ali pošto je carina 30 odsto uvoz nam se u ovim uslovima nikako ne bi isplatio, napomenuo je Denčić.
On smatra da bi naša država trebalo da pripomogne poljoprivrednicima koliko god je to moguće, pre svega da što kvalitetnije prihrane i zaštite pšenicu, kako bismo iz ovog što je posejano izvukli maksimalan rod.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
