Inflacija u januaru je nešto niža nego u prethodnim mesecima i iznosi 0,9 odsto na mesečnom nivou, naspram 1,3 odsto u decembru i 1,1 u novembru, ali se za sada ne zna da li će to biti dugoročniji trend.
Kako su u utorak saopštili istraživači Centra za visoke ekonomske studije CEVES Jasna Dimitrijević i Duško Vasiljević, i bazna inflacija (cene koje se slobodno formiraju) u januaru je znatno niža nego u prethodnim mesecima, i iznosi 0,3 odsto naspram 0,9 odsto u decembru i 0,7 u novembru.
Naftni derivati su zaslužni za skoro polovinu porasta cena na malo u januaru, a za razliku od prethodnih meseci, u januaru je zaustavljen visok rast cena prehrambenih proizvoda.
Istraživači su istakli da je niža stopa rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda glavni razlog zašto je ukupna, i posebno bazna inflacija, niža nego u prethodnim mesecima.
Industrijski prehrambeni proizvodi su u januaru poskupeli za 0,8, dok su njihove cene u poslednjih pet meseci 2007. godine rasle prosečnom mesečnom stopom od čak 2,5 odsto.
Nešto značajniji porast cena zabeležili su samo proizvodi od žita. U ovom trenutku još uvek ne možemo da procenimo da li je smanjenje stope rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda trajnijeg karaktera ili samo kratkotrajna promena trenda, napomenuli su oni.
Naveli su da će cene hrane u svetu i u narednih nekoliko meseci nastaviti da rastu visokim stopama.
U najnovijem izveštaju američkog ministarstva poljoprivrede, procenjuje se da će doći do daljeg pada zaliha žitarica, koje će dostići nove rekordne niske nivoe.
Kako je ukazano, međugodišnja stopa inflacije u januaru iznosi 10,7 odsto i prema njihovoj oceni i u narednih nekoliko meseci možemo očekivati relativno visoke te stope, zbog poređenja sa niskom bazom, odnosno zbog činjenice da je inflacija u prvom kvartalu 2007. bila veoma niska.
Međugodišnja stopa bazne inflacije u januaru iznosi 5,7 odsto i kao kod ukupne inflacije, u prvom kvartalu ove godine možemo očekivati relativno visoku cifru zbog niske baze iz prethodne godine.
Napominjući da je, iako je bazna inflacija relativno niska, NBS podigla referentnu kamatnu stopu 10 na 10,75 odsto, istraživači CEVES-a su ukazali da su na tu odluku uticali sve osetniji inflatorni troškovni pritisci koji su prisutni već šest meseci unazad (prehrambeni proizvodi, nafta).
Zbog tih pritisaka, bazna inflacija popela se sa tri odsto u avgustu na 5,7 odsto što je već veoma blizu gornje granice cilja koji je NBS postavila za ovu godinu.
Takođe sve prisutnija je i rastuća tražnja kao potencijalni izvor pritisaka na cene, o čemu svedoči i velika likvidnost u bankarskom sistemu i u privredi - donekle karakteristična za kraj godine ali i odraz iščekivanja investitora da se vidi ishod političkih pitanja.
Zbog političke neizvesnosti vlasnici velikih dinarskih neuposlenih sredstava su po svoj prilici počeli da "beže u evro", kao stabilniju valutu i time uticali na slabljenje dinara, što je dodatan faktor rasta cena u uslovima velike "evroizacije" u Srbiji (pojava da se sve cene fiksiraju za ovu valutu).
Da bi sprečila preteran pad vrednosti dinara u kratkom vremenskom periodu, koji bi ugrozio cene, NBS je posle odsustva od nekoliko meseci sa međubankarskog deviznog tržišta, 7. februara odlučila da interveniše prodajući 20 miliona evra, podsetili su anlitičari CEVES-a.
(Tanjug)
Kako su u utorak saopštili istraživači Centra za visoke ekonomske studije CEVES Jasna Dimitrijević i Duško Vasiljević, i bazna inflacija (cene koje se slobodno formiraju) u januaru je znatno niža nego u prethodnim mesecima, i iznosi 0,3 odsto naspram 0,9 odsto u decembru i 0,7 u novembru.
Naftni derivati su zaslužni za skoro polovinu porasta cena na malo u januaru, a za razliku od prethodnih meseci, u januaru je zaustavljen visok rast cena prehrambenih proizvoda.
Istraživači su istakli da je niža stopa rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda glavni razlog zašto je ukupna, i posebno bazna inflacija, niža nego u prethodnim mesecima.
Industrijski prehrambeni proizvodi su u januaru poskupeli za 0,8, dok su njihove cene u poslednjih pet meseci 2007. godine rasle prosečnom mesečnom stopom od čak 2,5 odsto.
Nešto značajniji porast cena zabeležili su samo proizvodi od žita. U ovom trenutku još uvek ne možemo da procenimo da li je smanjenje stope rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda trajnijeg karaktera ili samo kratkotrajna promena trenda, napomenuli su oni.
Naveli su da će cene hrane u svetu i u narednih nekoliko meseci nastaviti da rastu visokim stopama.
U najnovijem izveštaju američkog ministarstva poljoprivrede, procenjuje se da će doći do daljeg pada zaliha žitarica, koje će dostići nove rekordne niske nivoe.
Kako je ukazano, međugodišnja stopa inflacije u januaru iznosi 10,7 odsto i prema njihovoj oceni i u narednih nekoliko meseci možemo očekivati relativno visoke te stope, zbog poređenja sa niskom bazom, odnosno zbog činjenice da je inflacija u prvom kvartalu 2007. bila veoma niska.
Međugodišnja stopa bazne inflacije u januaru iznosi 5,7 odsto i kao kod ukupne inflacije, u prvom kvartalu ove godine možemo očekivati relativno visoku cifru zbog niske baze iz prethodne godine.
Napominjući da je, iako je bazna inflacija relativno niska, NBS podigla referentnu kamatnu stopu 10 na 10,75 odsto, istraživači CEVES-a su ukazali da su na tu odluku uticali sve osetniji inflatorni troškovni pritisci koji su prisutni već šest meseci unazad (prehrambeni proizvodi, nafta).
Zbog tih pritisaka, bazna inflacija popela se sa tri odsto u avgustu na 5,7 odsto što je već veoma blizu gornje granice cilja koji je NBS postavila za ovu godinu.
Takođe sve prisutnija je i rastuća tražnja kao potencijalni izvor pritisaka na cene, o čemu svedoči i velika likvidnost u bankarskom sistemu i u privredi - donekle karakteristična za kraj godine ali i odraz iščekivanja investitora da se vidi ishod političkih pitanja.
Zbog političke neizvesnosti vlasnici velikih dinarskih neuposlenih sredstava su po svoj prilici počeli da "beže u evro", kao stabilniju valutu i time uticali na slabljenje dinara, što je dodatan faktor rasta cena u uslovima velike "evroizacije" u Srbiji (pojava da se sve cene fiksiraju za ovu valutu).
Da bi sprečila preteran pad vrednosti dinara u kratkom vremenskom periodu, koji bi ugrozio cene, NBS je posle odsustva od nekoliko meseci sa međubankarskog deviznog tržišta, 7. februara odlučila da interveniše prodajući 20 miliona evra, podsetili su anlitičari CEVES-a.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
