Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar pozvao je sve hrišćane na dijalog jer je, kako smatra, to jedini put za pomirenje, razumevanje i zajedničko prevazilaženje svih problema.
Hočevar je u izjavi za Tanjug rekao da na Balkanu treba unaprediti razumevanje, mir, pomirenje, zajedništvo jer "samo pomireni možemo da sarađujemo i zajedno napredujemo".
Osvrnuvši se na terorističke napade u Belgiji, Hočevar je istakao da se nijednim takvim aktom ništa ne rešava, već se samo prouzrokuje veća šteta.
Upravo takvi napadi, smatra, govore da nema dovoljno dijaloga.
"Obično takvi teroristički akti prouzrokuju nove, lančane, nesreće i toga bi morali da budemo svi svesni. Nema sumnje da svaki teroristički akt rani čitavo čovečanstvo", rekao je Hočevar.
To su, dodao je, teške i velike rane i hrišćanska crkva ne samo da osuđuje te takve činove, već se moli i poziva sve da se vrate pravdi i odgovornosti.
"Sve eventualne društvene nepravde koje mogu postojati treba rešavati jedino dijalogom. Zato i ovaj put crkva, ne samo da osuđuje i kaže da to nije pravi put, nego i poziva na razum, dijalog, ispravljanje štete bez obzira ko tu štetu nanosi", rekao je Hočevar.
Zato je, kako kaže, i njegova molba za sve da se ponajpre urazumimo, molimo za mir i počnemo sa dijalogom.
Govoreći o migrantskoj krizi, beogradski nadbiskup je istakao da je to pitanje veoma kompleksno.
"Nema sumnje da crkva poziva da pomažemo ljudima, tako i naš Karitas u Srbiji puno čini i pomaže svim pojedincima koliko je najviše moguće jer se moraju uvažiti propisi svake države", rekao je Hočevar dodajući da se mora misliti, pored pomoći i na bezbednost.
Navodeći da crkva konkretno pomaže emigrantima, on je istakao i da crkva poziva sve na međunarodni dijalog.
"Svesni smo da pojam migracije povezan i sa drugim sociološkim pitanjima i zato je poglavar Katorličke crkve, papa Franja, naglasio da sve izbeglice što pre i što bolje treba prihvatiti, a ne držati ih u nekim centrima, getoizirane", rekao je Hočevar.
Prema njegovim rečima, Evropa mora da bude međusobno povezana i zato papa Franja i promoviše dijalog svih država, posećuje ih i promoviše ga.
"Papa je susretom sa ruskim patrijarhom Kirilom pokazao da moraju i hrišćanske crkve sada mnogo više da rade u nastojanju da se prevaziđu poteškoće iz prošlosti jer samo jedinstvo hrišćana i jedinstvena Evropa, na šta mnogi političari zaboravljaju, mogu da daju odgovor na migracije", zaključio je Hočevar.
PAPA ŽELI U SRBIJU, STEPINAC NIJE PREPEKA
Govoreći o poseti pape Srbiji, on je naveo da ne može da kaže kada će do te posete da dođe, ali da nema sumnje da sveti otac želi da poseti Srbiju.
"Kao što je spreman da bi odmah otišao u Kinu, tako je spreman da odmah dođe i u Srbiju", naveo je Hočevar i dodao da do te posete neće doći dok ne dođe do integralnog dijaloga između Svete stolice, Države i Pravoslavne crkve.
Ne smatra, kaže, da je pitanje kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca "prepreka" toj poseti. Naprotiv, kaže, "blaženi kardinal Stepinac je jedna nova velika šansa da se učini ono što do sad nismo".
Podseća da od 2004. ponavlja da bi trebalo stvoriti istorijsku komisiju između dve države (Srbije i Hrvatske) i to ne samo zbog Stepinca već uopšte, ako želimo da živimo kao braće i sestre i da bismo prevazišli nesporazume.
"To moraju da rade stručnjaci. Oni moraju da imaju slobodu da svestrano proučavaju. Samo pozitivna dijaloška klima može omogućiti svim stranama da svestrano sagledaju istoriju, onda se na osnovu toga mora napraviti zaključak i na duhovnom i na konkretnom području", rekao je Hočevar.
Ocenjujući da svim ljudima, i pokojnima, treba vratiti pravo ime, dostojanstvo, oprostiti, ići dalje, istakao je da to moramo učiniti svesno, nakon što smo svestrano proučili istoriju.
Nažalost, konstatuje, istorija nije proučena, te dodaje da, u godini milosrđa, nastoji da učini sve kako bi na našim prostorima došlo do pomirenja.
Prema njegovim rečima, nepomireni ne možemo ići u budućnost, čak ne možemo da osiguramo osnovni napredak, posebno mladima.
"Samo pomireni možemo da sarađejemo i da zajedno napredujemo", zaključio je Hočevar.
