"Suočeni smo sa jednim nedopustivo neodgovornim pristupom države i ja sam upozorio u izveštaju koji sam danas poslao skupštini da će to predstavljati ozbiljno otežavajuću okolnost kada se otvore poglavlja o pravima," rekao je Šabić na predstavljanju "Vodiča za organe vlasti - zaštita podataka o ličnosti".

On je istakao da je nemoguće objasniti, kako je rekao, takve flagrantne propuste.

"Nama definitivno predstoji, i to imperativno zahtevaju okolnosti, radiklane promene odnosa države prema oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ako to izostane, ne treba da se čudimo čitavom nizu flagrantnih problema," rekao je Šabić.

On je ukazao da se kasni na tri bitna plana - na normativnom, jer su propisi daleko od usklađenosti, ne samo sa standardima EU, nego i sa Ustavom.

On je ocenio i da se aktivnosti državnih organa na zaštiti podataka o ličnosti u nedopustivo viskom procentu svode samo na aktivnosti poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podsećajući da poverenik treba tu da bude samo u slučaju ekscesa.

Kao najvažnije, on je istakao da se kasni na planu edukacije, kako građana, tako i onih koji se njihovim podacima o ličnosti bave.

Govoreći o vodiču, on je rekao da će on biti vrlo koristan i da će zahvaljujući njemu ljudi koji malo znaju znati više.


KO, KAKO I GDE PRIKUPLJA OINFORAMCIJE O GRAĐANIMA

"Vodič", koji je predstavila Šer (Share) fondacija, namenjen pre svega organima vlasti, ali da će biti od koristi i svima onima iz privatnog sektora koji koriste podatke, kaže Danilo Krivokapić iz te fondacije.

Podseća da je Fondacija 2014. godine utvrdila da je na sajtu Agencije za privatizaciju dostupan dokument koji sadrži lične podatke o 5.190.396 građana Srbije, njihovo ime i prezime, srednje ime i jedinstveni matični broj, i da je tada rešeno da se pozabave istragom koji se podaci prikupljaju u javnom sektoru, ko i na koji način ima pristup podacima građana i koje se mere zaštite primenjuju.

Prema njegovim rečima, rad je započet u aprilu prošle godine obimnim istraživanjem o vrstama obrade i načinima zaštite podataka o ličnosti u javnom sektoru čiji su procesi analizirani i predstavljeni u vodicu.

Kako je rekao, istraživanje je obuhvatilo šest državnih institucija: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Poreska uprava, Agencija za privredne registre i Gradski centar za socijalni rad Beograd.

Krivokapić je istakao da je najvažnija svrha istraživanja predstavljena u vodiču doprinos boljem razumevanju podataka o ličnosti, značaju njihove zaštite, kao i dužnosti rukovaoca i obrađivača podataka.