Japanski plan da utroši još 1,4 milijarde dolara na bolničke doktore neće mnogo pomoći da se ublaži nedostatak osoblja, što je uzrok odlaganja intervencija i smrtnih slučajeva, kažu doktori u Japanu.
Novi paket od 150 milijardi jena trebalo bi da pomogne da odeljenja za hitne slučajeve u bonicama mogu da pokriju sve veći broj medicinskih i hirurških intervencija, navedeno je u nedavno objavljenom izveštaju Ministarstva zdravlja.
Zbog niskih plata i dugih smena bonice širom Japana su ostale bez doktora, pa je u avgustu zabeležen slučaj da je žena s komplikovanim porodjajem izgubila bebu jer su u 10 bolnica odbili da je prime zato što nije bilo raspoloživih dokrota.
"Finansijska sredstva neće pomoći", uveren je doktor Kunio Kobajaši koji je vodio urgentni centar u univerzitetskoj bolnici Teikio u Tokiju dok 2005. nije počeo da predaje.
Kobajaši je objasnio da dodatna sredstva namenjena medicinskom sektoru ne stižu do bolničkih doktora zato što domovi zdravlja beleže gubitke.
Prema vladinim podacima, u 2006. više od tri bolnice odbile su da prime 667 žena pred porodjajem zbog nedostatka doktora, prenela je agencija Blumberg.
Sa starenjem japanske populacije sve više pacijenata traži bolničku negu. Starijim osobama je mnogo potrebnije lečenje od srčanih oboljenja, moždanog udara, demencije i drugih hroničnih stanja, zbog čega je znatno smanjeno osoblje potrebno za hitne slučajeve kao što su infarkti i komplikacije pri porodjaju.
Vladina statistika, takodje, pokazuje da je udeo osoba starijih od 65 godina u Tokiju, kojima je bila potrebna hitna pomoć, 2006. povećan na 38 odsto sa 29 procenata pre 10 godina.
"Od dodatnih plaćanja bolnicama korist će imati rukovodioci a ne doktori", smatra doktor i zamenik direktora univerzitetske bolnice Šova u Tokiju Toru Aruga.
U oko 14 odsto urgentih centara širom Japana nema dovoljno specijalista da se obezbedi neprekidan rad 24 časa, niti su dovoljno stručni za pojedine hitne slučajeve, a posebno nedostaju akušeri, navedeno je u izveštaju objavljenom u listu Asahi.
Od ukupno 187 takvih centara obuhvaćenih pregledom, njih 13 uopšte nema doktore za hitne slučajeve, navedeno je u izveštaju.
"Nešto se mora učiniti da bi se poboljšala radna klima za boničke doktore. Osoblje je desetkovano", upozorio je Macumoto, jedan od 13 doktora u hitnoj službi bolnice Čiba Holusoh pri Medicinskoj školi Nipon, nedaleko od Tokija.
Zvaničnici hitne pomoći su proteklog meseca pozvali 11 bolnica u Tokiju da pruže pomoć 95-godišnjoj starici s bolovima u grudima i sve su odgovorile da su pune, da bi kasnije starica umrla u nekoj drugoj bolnici.
"Odnos ponude i tražnje se promenio. Broj pacijenata je sve veći kao posledica sve starije populacije a kapaciteti bolnica ostaju isti", ukazao je Aruga iz univerzitetske bolnice Šova.
Aruga je objasnio da je odbijanje pacijenata ponekad neizbežno. Nedavno je na primer, kaže Aruga, bio odbijen prijem pacijenta sa srčanim tegobama jer su lekari već zbrinjavali četiri takva pacijenta, a još dva su čekala.
Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, služba hitne pomoći je tokom 2006. odgovorila na 4,89 miliona hitnih poziva, što je za tri odsto više nego 2003, ali je, prema oceni čelnika vatrogasne i službe hitne pomoći Keidjija Arakija, potrebna bolja saradnja izmedju te službe i bolnica.
Zbog troškova, žene u Japanu često izbegavaju redovne kontrole tokom trudnoće jer sistem zdravstvene zaštite često ne pokriva u potpunosti mesečne kontrole od najmanje 3.000 jena ili porodjaj koji košta oko 400.000 jena (3.750 dolara).
Prema izveštaju lokalne vlade, žena u Nari, na primer, nije imala evidenciju redovnih kontrola, što je znatno otežalo da se nadje bolnica koja će je primiti na porodjaj.
Japanska vlada se u decembru obavezala da će počev od 1. aprila izdvajati oko 1,6 milijardi jena godišnje za razvoj sistema za rasporedjivanje doktora na hitnim slučajevima i za poboljšanje usluga u akušerstvu i pedijatriji.
"Primenićemo mere koje će omogućiti bolnicama da spremnije prihvataju hitne slučajeve", izjavio je japanski premijer Jasuo Fukuda i obećao veći upis u medicinske škole, bolji sistem smenskog rada i veće plate za bolničke doktore.
(Tanjug)
Novi paket od 150 milijardi jena trebalo bi da pomogne da odeljenja za hitne slučajeve u bonicama mogu da pokriju sve veći broj medicinskih i hirurških intervencija, navedeno je u nedavno objavljenom izveštaju Ministarstva zdravlja.
Zbog niskih plata i dugih smena bonice širom Japana su ostale bez doktora, pa je u avgustu zabeležen slučaj da je žena s komplikovanim porodjajem izgubila bebu jer su u 10 bolnica odbili da je prime zato što nije bilo raspoloživih dokrota.
"Finansijska sredstva neće pomoći", uveren je doktor Kunio Kobajaši koji je vodio urgentni centar u univerzitetskoj bolnici Teikio u Tokiju dok 2005. nije počeo da predaje.
Kobajaši je objasnio da dodatna sredstva namenjena medicinskom sektoru ne stižu do bolničkih doktora zato što domovi zdravlja beleže gubitke.
Prema vladinim podacima, u 2006. više od tri bolnice odbile su da prime 667 žena pred porodjajem zbog nedostatka doktora, prenela je agencija Blumberg.
Sa starenjem japanske populacije sve više pacijenata traži bolničku negu. Starijim osobama je mnogo potrebnije lečenje od srčanih oboljenja, moždanog udara, demencije i drugih hroničnih stanja, zbog čega je znatno smanjeno osoblje potrebno za hitne slučajeve kao što su infarkti i komplikacije pri porodjaju.
Vladina statistika, takodje, pokazuje da je udeo osoba starijih od 65 godina u Tokiju, kojima je bila potrebna hitna pomoć, 2006. povećan na 38 odsto sa 29 procenata pre 10 godina.
"Od dodatnih plaćanja bolnicama korist će imati rukovodioci a ne doktori", smatra doktor i zamenik direktora univerzitetske bolnice Šova u Tokiju Toru Aruga.
U oko 14 odsto urgentih centara širom Japana nema dovoljno specijalista da se obezbedi neprekidan rad 24 časa, niti su dovoljno stručni za pojedine hitne slučajeve, a posebno nedostaju akušeri, navedeno je u izveštaju objavljenom u listu Asahi.
Od ukupno 187 takvih centara obuhvaćenih pregledom, njih 13 uopšte nema doktore za hitne slučajeve, navedeno je u izveštaju.
"Nešto se mora učiniti da bi se poboljšala radna klima za boničke doktore. Osoblje je desetkovano", upozorio je Macumoto, jedan od 13 doktora u hitnoj službi bolnice Čiba Holusoh pri Medicinskoj školi Nipon, nedaleko od Tokija.
Zvaničnici hitne pomoći su proteklog meseca pozvali 11 bolnica u Tokiju da pruže pomoć 95-godišnjoj starici s bolovima u grudima i sve su odgovorile da su pune, da bi kasnije starica umrla u nekoj drugoj bolnici.
"Odnos ponude i tražnje se promenio. Broj pacijenata je sve veći kao posledica sve starije populacije a kapaciteti bolnica ostaju isti", ukazao je Aruga iz univerzitetske bolnice Šova.
Aruga je objasnio da je odbijanje pacijenata ponekad neizbežno. Nedavno je na primer, kaže Aruga, bio odbijen prijem pacijenta sa srčanim tegobama jer su lekari već zbrinjavali četiri takva pacijenta, a još dva su čekala.
Prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, služba hitne pomoći je tokom 2006. odgovorila na 4,89 miliona hitnih poziva, što je za tri odsto više nego 2003, ali je, prema oceni čelnika vatrogasne i službe hitne pomoći Keidjija Arakija, potrebna bolja saradnja izmedju te službe i bolnica.
Zbog troškova, žene u Japanu često izbegavaju redovne kontrole tokom trudnoće jer sistem zdravstvene zaštite često ne pokriva u potpunosti mesečne kontrole od najmanje 3.000 jena ili porodjaj koji košta oko 400.000 jena (3.750 dolara).
Prema izveštaju lokalne vlade, žena u Nari, na primer, nije imala evidenciju redovnih kontrola, što je znatno otežalo da se nadje bolnica koja će je primiti na porodjaj.
Japanska vlada se u decembru obavezala da će počev od 1. aprila izdvajati oko 1,6 milijardi jena godišnje za razvoj sistema za rasporedjivanje doktora na hitnim slučajevima i za poboljšanje usluga u akušerstvu i pedijatriji.
"Primenićemo mere koje će omogućiti bolnicama da spremnije prihvataju hitne slučajeve", izjavio je japanski premijer Jasuo Fukuda i obećao veći upis u medicinske škole, bolji sistem smenskog rada i veće plate za bolničke doktore.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
