Za decu invalide sva vrata zatvorena

Ništa lakše nije ni odraslima sa istim zdravstvenim tegobama - ni za njih nema dnevnog boravka, nema prostora za rad, za dobijanje "povlastica", recimo BusPlus kartica treba da prilože čitavu zdravstvenu dokumentaciju, umesto u banjska lečilišta šalju ih na "rehabilitacije" u bolnice...

To su samo neki od problema s kojima se ti ljudi susreću svakoga dana, a koje su na konferenciji za štampu izneli članovi Udruženja osoba sa invaliditetom Feniks. A ti problemi za neke će od jeseni biti još veći.

Takav "slučaj" je Andrija Janković, čija majka Svetlana kaže da ima gorući problem. Mali Andrija završava svoj boravak u vrtiću, u kome je od treće godine, i od septembra više ne može da bude u društvu u kome je navikao. Dete ne može da pohađa redovnu školu a dnevnog boravka u Beogradu nema.

"Trebate da razumete, to dete ima fizički invaliditet, ali je njegova psiha potpuno očuvana. Nakon pet ili šest godina u društvu, uz stručno lice koje mu je pružalo psihološku podršku i pomagalo mu da napreduje sada ga treba ostaviti u kući samog dok sam ja na poslu. To će da uništiti", očajna je majka Svetlana.

Pred užasan izbor ovo društvo i država stavili su i porodicu Mirjane Ćirković. I njeno dete je do septembra u vrtiću, do kojeg i od kojeg je dnevno vozila stotinak kilometara, a posle "ne zna šta će". Za decu sa mentalnim poremećajima ili nedostacima postoji nekoliko ustanova sa dnevnim boravkom, programi inkluzije, ali da decu sa fizičkim invaliditetom toga nema. A trpe ne samo oni, kojima je socijalizacija od životne važnosti, već i njihova braća i sestre.

"Zaokupirani ste detetom sa invaliditetom, i time su sva druga automatski zapostavljena, ili još gore moraju da oni, tako mali, čuvaju ili presvlače dete invalida. A i ona sama bi da izađu da se igraju, idu u bioskop, imaju dečka...", kaže Mirjana, dodajući da država ovako osuđuje te porodice na budu socijalni slučajevi jer može da radi samo jedan roditelj, dok drugi ostaje s detetom.

"Životinje imaju više prava nego deca invalidi. Možete da uzmete psa sa ulice i odnesete ga u azil, za decu s invaliditetom nikakvih 'azila' nema".

Ništa bolje nije kada deca malo odrastu, kaže Srđan Živković, čije dete je sada srednjoškolac, što je donelo nove probleme.

"U Beogradu postoji samo jedna škola, u Rakovici, ali i ona ima samo 'prepotopska' zanimanja. Moje dete ne vidi sebe kao pekara, cvećara, frizera... Njega interesuju kompjuteri kao i mnogu drugu decu", kaže Srđan.

(G.M.Š.)