U celom Beogradu nema mesta gde bi deca sa distrofijom ili cerebralnom paralizom mogla da provedu vreme dok su im roditelji na poslu, a zdrava braća i sestre u školi. Njihov život i život njihovih roditelja ne olakšava ni to što se malo gde može prići invalidskim kolicima, što se do specijaizovanog kombija dolazi teško ili nikako, što...

Ogromni problemi za decu sa fizičkim invaliditetom
Mondo/Georgi Mitev Šantek 

Ništa lakše nije ni odraslima sa istim zdravstvenim tegobama - ni za njih nema dnevnog boravka, nema prostora za rad, za dobijanje "povlastica", recimo BusPlus kartica treba da prilože čitavu zdravstvenu dokumentaciju, umesto u banjska lečilišta šalju ih na "rehabilitacije" u bolnice...

To su samo neki od problema s kojima se ti ljudi susreću svakoga dana, a koje su na konferenciji za štampu izneli članovi Udruženja osoba sa invaliditetom Feniks. A ti problemi za neke će od jeseni biti još veći.

Takav "slučaj" je Andrija Janković, čija majka Svetlana kaže da ima gorući problem. Mali Andrija završava svoj boravak u vrtiću, u kome je od treće godine, i od septembra više ne može da bude u društvu u kome je navikao. Dete ne može da pohađa redovnu školu a dnevnog boravka u Beogradu nema.

"Trebate da razumete, to dete ima fizički invaliditet, ali je njegova psiha potpuno očuvana. Nakon pet ili šest godina u društvu, uz stručno lice koje mu je pružalo psihološku podršku i pomagalo mu da napreduje sada ga treba ostaviti u kući samog dok sam ja na poslu. To će da uništiti", očajna je majka Svetlana.

Pred užasan izbor ovo društvo i država stavili su i porodicu Mirjane Ćirković. I njeno dete je do septembra u vrtiću, do kojeg i od kojeg je dnevno vozila stotinak kilometara, a posle "ne zna šta će". Za decu sa mentalnim poremećajima ili nedostacima postoji nekoliko ustanova sa dnevnim boravkom, programi inkluzije, ali da decu sa fizičkim invaliditetom toga nema. A trpe ne samo oni, kojima je socijalizacija od životne važnosti, već i njihova braća i sestre.

Ogromni problemi za decu sa fizičkim invaliditetom
Mondo/Georgi Mitev Šantek 

"Zaokupirani ste detetom sa invaliditetom, i time su sva druga automatski zapostavljena, ili još gore moraju da oni, tako mali, čuvaju ili presvlače dete invalida. A i ona sama bi da izađu da se igraju, idu u bioskop, imaju dečka...", kaže Mirjana, dodajući da država ovako osuđuje te porodice na budu socijalni slučajevi jer može da radi samo jedan roditelj, dok drugi ostaje s detetom.

"Životinje imaju više prava nego deca invalidi. Možete da uzmete psa sa ulice i odnesete ga u azil, za decu s invaliditetom nikakvih 'azila' nema".

Ništa bolje nije kada deca malo odrastu, kaže Srđan Živković, čije dete je sada srednjoškolac, što je donelo nove probleme.

"U Beogradu postoji samo jedna škola, u Rakovici, ali i ona ima samo 'prepotopska' zanimanja. Moje dete ne vidi sebe kao pekara, cvećara, frizera... Njega interesuju kompjuteri kao i mnogu drugu decu", kaže Srđan.

(G.M.Š.)