Njen životopis napisao je sveti Sofronije patrijarh Jerusalimski.

Jeromonah starac Zosima otišao je da posti u jordanskoj pustinji na mesto udaljeno 20 dana hoda. Kada je stigao, ugledao je golu ženu, sede kose i mršavu, koja je počela da beži.

On je dugo trčao za njom, dok ona nije viknula: "Zosime, prosti mi radi Gospoda, ne mogu ti se obratiti, jer sam žena naga".

Tada joj je Zosim dobacio svoju gornju haljinu, a ona se ogrnula i počela da razgovara sa njim.

Zosima se uplašio jer je ona znala njegovo ime, a nikada je ranije nije video.

Posle njegovog dugog navaljivanja, ona je pristala da mu ispriča o svom životu.

Rođena je u Misiru i od svoje 12. godine godine počela je da živi razvratno u Aleksandriji. U razvratu je provela punih 17 godina.

Gonjena bludnim telesnim ognjem, jednog dana se ukrcala na lađu koja je plovila ka Jerusalimu.

Kada je stigla u sveti grad, htela je da uđe u crkvu da se pokloni časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržala i sprečila je da uđe.

Prestravljena, pogledala je u ikonu Bogorodice i pomolila joj se da joj dopusti da uđe i poljubi krst, ispovedajući grešnost i nečistoću.

Marija je tada obećavala da će posle otići gde je Bogorodica uputi i da joj je dopušteno da uđe u crkvu.

Pošto je poljubila krst, zahvalila se Bogorodici, ali je tada čula i glas koji joj je rekao: "Ako pređeš Jordan, naći ćeš dobar mir".

Odmah je kupila tri hleba i krenula za Jordan, gde je stigla iste večeri. Sutradan se pričestila u manastiru svetog Jovana i prešla reku.

U pustinji je provela čitavih 48 godina u velikim mukama, strahu i borbi sa strasnim pomislima kao sa divljim zverovima, a hranila se zeljem.

Zosima je na molitvi video kako stoji uzdignuta na vazduhu, a ona ga je zamolila da joj sledeće godine donese pričešće na obalu Jordana, gde će ona doći da se pričesti.

Zosima je posle godinu dana uveče došao s pričešćem na obalu Jordana, ali se pitao kako će svetiteljka preći Jordan.

Tada ju je na mesečini ugledao kako hoda po vodi kao po suvom.

Kad ju je pričestio, ona ga je zamolila da sledeće godine dođe kod istog potoka na mesto na kojem su se prvi put sreli.

Zosima je tako i uradio, ali je na tom mestu zatekao njeno mrtvo telo, a iznad njene glave na pesku je bilo napisano: "Sahrani, Zosimo, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, predstavila sam se 1. aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću božestvenih tajni".

Tek tada je Zosima saznao njeno ime, a shvatio je i da se dogodilo čudo, jer je ona prethodne godine iste noći kad se pričestila stigla u taj potok do kojeg je on morao da putuje 20 dana.

Zosima je sahrani telo svetiteljke Marije Egipćanke, a kada se vratio u manastir, ispričao je sve o njenom životu i čudima koja je on lično video od nje.

Tako Bog zna da proslavi pokajane grešnice, a crkva je vernicima ističe kao uzor pokajanja.

Marija Egipćanka umrla je oko 530 godine, kada je imala oko 80 godina.