Dok izdržava zatvorsku kaznu, Jocić je osnovao udruženje građana - Srpska osuđenička lista, koja međutim neće izaći na izbore, jer osuđenici imaju samo pasivno biračko pravo - što znači da mogu da biraju ali ne mogu da budu birani, napomenuo je njegov advokat.

Kada je u pitanju odštetni zahtev, tu još traju pregovori sa Ministarstvom pravde da mu se ili isplati zahtevana odšteta od 60 miliona dinara ili da mu se vreme neosnovanog boravka u pritvoru uračuna u kaznu od 15 godina zatvora koju služi zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine na Olimpu.

"Pregovori su još u toku, jer Jocić želi da mu se to vreme uračuna ukaznu, kao što je to slučaj u svim državama evrospke unije", ukazao je njegov branilac.

Prema njegovim rečima, sve evropske države propisuju da se neosnovani pritvor - kada je okrivljeni oslobođen optužbi za jedno krivično delo, uračuna u kaznu za drugo krivično delo za koje je pravosnažno osuđen, jer nijednoj državi nije u interesu da isplaćuje odštete za nesonovani pritvor.

Srpski zakoni to pravo još ne poznaju, ali s obzirom da se naši propisi polako usklađuju sa evropskim, Jocić je optimista u tom pogledu i za sada nije podneo tužbu pritiv države Srbije za odštetu.

Inače opšti rok za podnošenje tužbe za naknadu štete je tri godine nastanka štete, što bi u Jocićevom slučaju značilo da ima još dve godine da vaga da li će tužbu podneti.

Jocićev zahtev je zimus stigao u Ministarstvo pravde.

Zakon kaže da ako Ministarstvo u roku od tri meseca od podnošenja zahteva, ne usvoji zahtev ili ne donese odluku o zahtevu, ili ako Jocić pak ne bude zadovoljan ponuđenim iznosom on može da u parničnom postupku podnese tuzbu za naknadu stete protiv Republike Srbije.