Godišnji šverc tekstila u Srbiji iznosi više od 700 miliona evra, a država zbog nenaplaćenih poreza i doprinosa gubi oko 200 miliona evra, upozorili su u sredu predstavnici Unije proizvodjača tekstila, odeće, kože i obuće.
Godišnji šverc tekstila u Srbiji iznosi više od 700 miliona evra, a država zbog nenaplaćenih poreza i doprinosa gubi oko 200 miliona evra, upozorili su u sredu predstavnici Unije proizvodjača tekstila, odeće, kože i obuće.Predsednik Upravnog odbor Unije Milan Knežević je na konferenciji za novinare upozorio da bi oko 50.000 ljudi koji trenutno rade u srpskoj tekstilnoj industriji, zbog sive ekonomije, ali i loših uslova poslovanja, u narednoj godini mogli ostati bez posla.
Knežević, koji je i vlasnik modne kuće "Modus" iz Beograda, rekao je da u srpskoj tekstilnoj industriji trenutno radi oko 100.000 ljudi, u 1.330 preduzeća, koji su u ovoj godini imali prosečnu platu od 4.600 dinara.
Vladi će biti predloženo i da tekstilna preduzeća, članovi Unije, svojim sredstvima i menadžerskim savetima hitno budu restrukturirane fabrike za proizvodnju tkanina, dodao je on.
Knežević je rekao da bi vlada trebalo da omogući hitno sređivanje pravno-ekonomskog statusa fabrika "Krupanjka" iz Krupnja, "Planteks" iz Plandišt, "Leteks" iz Leskovca, "Kulski štofovi" iz Kule i "Ljubiša Miodragović" iz Prijepolja, jer je bazna proizvodnja tkanina u Srbiji zamrla.
On je naveo da bi te fabrike sa malim finansijskim ulaganjima mogle da proizvedu robu vrednu oko 500 miliona evra koja se sada uvozi.
Knežević je naglasio da tekstilna roba sa istoka, naročito iz Kine, nema bolju prodju na domaćem tržištu zato što je jeftinija, već zato što država uporno odbija da obezbedi iste uslove privredjivanja za sve.
Knežević je naveo da su, u lancu nepoštovanja propisa, samo carinske osnovice za robu uvezenu iz Kine umanjuje pet puta.
On je naglasio da i pored svih nedaća srpska tekstilna industrija ima perspektivu, jer nikada nije bilo većeg interesovanja preduzeća iz Evropske unije da rade sa ovdašnjim preduzećima, što bi uz ozbiljnu strategiju omogućilo zapošljavanje još 20.000 do 30.000 ljudi.
Knežević ne očekuje da će resorni ministri primiti na razgovor predstavnike Unije zbog čega su spremni da sa radnicima izadju na ulice u drugoj polovini januara 2006. godine i tako iniciraju rešavanje svojih problema.
(Beta)
