Međunarodni praznik rada tradicionalno se obeležava danas radničkim marševima i protestima širom sveta u znak sećanja na 1886. godinu i 40.000 radnika koji su krvarili u Čikagu zarad boljih uslova rada i života. A u Srbiji danas...
Tradicija se poštuje i u Srbiji, bar ona sedamdesetogodišnja, i to ove godine u potpunosti. Naime, ove godine neće biti čak ni simboličnih protesta sindikata jer su radnička udruženja odlučila da nema "buke" na ulicama i trgovima pošto se ove godine istog dana proslavlja i Uskrs.
"Ne pozivamo na okupljanja i proteste, ali upozoravamo da stotine hiljada radnika strahuje od otkaza, od stalnih smanjenja zarada, od odlaska u penziju s niskim nadoknadama, od sprečavanja sindikalnog organizovanja. Stižu nam uvećani računi za režijske troškove, uvećane rate kredita, uvećani iznosi za porez na imovinu i sve manje nam preostaje za dostojanstven život", saopštio je Samostalni savez sindikata Srbije.
Tako će ove godine Srbima ostati samo drugi ukorenjeniji deo tradicije, onaj od 1945. godine naovamo, da se na 1. maj umesto na marš ode negde na, nekad kolektivno, a danas više porodično roštiljanje.
Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da mnogi radnici u Srbiji i ove godine Međunarodni praznik rada dočekuju bez u praksi ostvarenih i zaštićenih prava koja im samo na papiru garantuju Ustav i zakoni, dok mnogi nezaposleni priželjkuju da rade pod bilo kakvim uslovima.
Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Srbije, Aleksandar Vulin je kazao da će ove godine biti doneto nekoliko zakona radi bolje zaštite prava radnika, među kojima o sezonskom radu i o (povremono i privremenom) zapošljavanju preko agencija, a u planu su i pregovori sindikata i udruženja poslodavaca o novoj ceni rada.
U Srbiji ima oko 1,8 miliona zaposlenih, a 745.000 ljudi je na evidenciji nezaposlenih.
Kako je to bilo u Čikagu..
Na 1. maj 1886, više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma. Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni na smrt.
...a kako nekad u Srbiji
Godine 1893. održana je prva prvomajska "proslava" u Srbiji u "Radničkoj kasini" u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu".
Odmah zatim je zbor bio rasteran, kao i svi naredni za vreme Kraljevine Jugoslavije, jer je znalo da se okupi i desetine hiljada ljudi. Prvi maj bio jezabranjen od 1919. godine.
Posle Drugog svetskog rata je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu, ako već nije bilo socijalističke parade.
U Srbiji, prethodnih godina, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" organizovali su u protestne šetnje i okupljanja, na kojima su se okupljao simbolično mali broj ljudi.
