Čemerni put Ivice Kostić je započeo njegovom namerom da osnuje sindikat u DIS-u, kompaniji koja propagira "kupujte domaće", navodeći potrošače da misle da će tako biti za sve bolje.

Kako to izgleda iz ugla sinidkalnih prava tamo zaposlenih pokazuje podatak da je pre dve godine taj sindikat okupio je 90 članova, danas je ostao tek svaki deseti.

"I na te ljude se i dan danas vrši pritisak, atakuje, dobijaju kazne, pred otkaz rešenja", kaže Kostić za RTS.

Pored Samostalnog sindikata u DIS-u, Ivica Kostić kaže da postoji još jedan, kako ga radnici zovu "gazdin sindikat".

Da je Ivica kao poverenik Samostalnog sindikata izložen neprijatnostima na poslu, potvrđuju i potpisi njegovih kolega. Sve to uputio je i direktoru, koji ne reaguje.

U sindikatu trgovine potvrđuju da je u tom slučaju reč o drastičnom kršenju sindikalnih prava, ali i da je situacija u 95 odsto trgovina slična.

Radoslav Topalović iz Sindikata trgovine SSSS-a kaže da nakon učlanjenja u sindikat, šef poslovnice zove radnike i nagovara ih da se iščlane, uz pretnje da će članstvo uticati na njihov radno-pravni status u preduzeću.

Ministarstvo rada naglašava da na osnivanje sindikata poslodavci ne bi smeli da imaju nikakav uticaj.

Pomoćnik ministra za rad, Zoran Lazić, kaže da u svakoj firmi zaposleni mogu slobodno da se udružuju.

"To je nešto što je garantovano zakonom o radu. Postoje poslodavci koji ne razumeju potrebu osnivanja sindikata i naravno postoje oni koji krše zakon", kaže Lazić.

Za takvo ponašanje, pored novčane predviđena je i krivična kazna zatvora do dve godine.

U praksi ova druga kazna nije zabeležena.

Veliki problem zaposlenih u privatnom sektoru je plaćanje prekovremenog i rada praznikom.

Radoslav Topalović kaže da radnik radi za prvi ili drugi maj i ne dobije plaćeni ili prekovremeni rad, nego eventualno dobije slobodan dan.

Zoran Lazić objašnjava da zakonom nije predviđeno da se daje slobodan dan za rad u vreme praznika i da rad za vreme praznika mora da se plati, po zakonu najmanje 110 odsto. To znači umesto minimalne dnevnice za osmočasovnu smenu od 968 dinara - 2.046 dinara kao svojevrsnu naknadu zbog izgubljenog vremena sa, recimo, porodicom .

Prekovremeni rad se plaća najmanje 26 odsto više. Zaposleni u toku nedelje ima pravo na dva slobodna dana.

A ŠTA KAŽE ZAKON O RADU

PREKOVREMENI RAD - Član 53.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

RADNA NEDELJA - Član 55.

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Član 56.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada....

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

PRERASPODELA RADNOG VREMENA - Član 57.

... Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.