Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je u ponedeljak da će predložiti da uredba o zabrani izvoza pšenice i kukuruza bude produžena do naredne žetve.
Milosavljević je agenciji Beta kazao da će tada biti definisane ukupne potrebne količine pšenice i ukupni rod.
On je naveo da je u toku priprema predloga o dozvoli interventnog uvoza bez carine 200.000 tona pšenice, zbog popune bilansnih potreba Srbije i smirivanja rasta cene pšenice na tržištu.
Kako je rekao, dozvola uvoza se može očekivati u naredne dve do tri nedelje.
Vlada Srbije je 25. oktobra prošle godine odlučila da produži zabranu izvoz pšenice i kukuruza za 120 dana, a tom uredbom bilo je dozvoljen izvoz pšeničnog i kukuruznog brašna, kao i prekrupe.
Prva, tromesečna, zabrana bila je regulisana izmenom Uredbe o privremenom ograničenju izvoza određenih vrsta robe, a usvojena je 3. avgusta 2007. godine i odnosila se na izvoz pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.
Zabrana izvoza je doneta zbog očuvanja prehrambene stabilnosti zemlje koja je bila ugrožena sušom i smanjenim poljoprivrednim prinosima u zemlji i regionu.
Pšenicom je prošle jeseni zasejano oko 480.000 hektara, što je za oko 70.000 hektara manje od planiranih površina.
(Beta)
Milosavljević je agenciji Beta kazao da će tada biti definisane ukupne potrebne količine pšenice i ukupni rod.
On je naveo da je u toku priprema predloga o dozvoli interventnog uvoza bez carine 200.000 tona pšenice, zbog popune bilansnih potreba Srbije i smirivanja rasta cene pšenice na tržištu.
Kako je rekao, dozvola uvoza se može očekivati u naredne dve do tri nedelje.
Vlada Srbije je 25. oktobra prošle godine odlučila da produži zabranu izvoz pšenice i kukuruza za 120 dana, a tom uredbom bilo je dozvoljen izvoz pšeničnog i kukuruznog brašna, kao i prekrupe.
Prva, tromesečna, zabrana bila je regulisana izmenom Uredbe o privremenom ograničenju izvoza određenih vrsta robe, a usvojena je 3. avgusta 2007. godine i odnosila se na izvoz pšenice, kukuruza, suncokreta i soje.
Zabrana izvoza je doneta zbog očuvanja prehrambene stabilnosti zemlje koja je bila ugrožena sušom i smanjenim poljoprivrednim prinosima u zemlji i regionu.
Pšenicom je prošle jeseni zasejano oko 480.000 hektara, što je za oko 70.000 hektara manje od planiranih površina.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
