Prema verovanju, na današnji dan treba pobusati, urediti, grobove umrlih srodnika.
Na grobove se donose jaja za svakog preminulog člana porodice, prijatelja… Jaja se dele i sirotinji. Običaji su međutim razlikuju od mesta do mesta - neko nosi preostala uskršnja jaja, dok se u nekim delovima farbaju odvojeno za taj dan, na Svetli ili Istočni petak - prvi petak posle Vaskrsa.
Na grobljima se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik služi parastose i pomene za pokoj duša preminulih.
U narodu je taj dan poznat i kao "Vaskrs za mrtve".
Običaj je da se jaja stavljaju na grobove uz praznični pozdrav: "Hristos vaskrse", a u nekim krajevima se i tucaju o spomenik.
Organizuju se i litije za umrle i poštuju običaji kao i na zadušnice, iznosi se i hrana.
Običaj obeležavanja Pobusanog ponedeljka verovatno je kod Srba preuzet od Rusa, kod kojih se zove Radonjica.
Vuk Stefanović Karadžić u svojim zapisima ovaj dan pominje pod nazivom "Ružičalo", koji se i dalje koristi u nekim krajevima Srbije, jer se ruže sade na grobljima.
Pobusani ponedeljak je prvi dan posle Tomine nedelje, odnosno, deveti dan od Vaskrsa.
