Na konferenciji čiju je temu Begović na otvaranju skupa opisao "o onom čega u Srbiji, svi znamo, nema", prezenovani su podaci iz godišnjeg istraživanja uvaženog beogradskog Centra za liberalno-demokratske studije, koji daju neke neočekivane rezultate.
Ono što je zapanjujuće je drastičan pad u percepciji (osećaju) korupcije kod građana, iskazan u anketi u februaru ove godine, u kojoj je učestvovalo 1.000 ljudi u okviru istraživanja "Sistem za praćenje korupcije u Srbiji 2016".
Za samo dve godine, smanjio se osećaj korupcijskog pritiska tako da se od građana danas traži mito za neku amdinistrativnu uslugu za čak 10 procentnih poena manje nego pre samo dve godine. I građani, samim time, manje (imaju potrebu/nuždu da) podmićuju za 11 procentnih poena.
Kod davanja mita to je čak 30 procentnih poena manje nego 2001. godine, kada je rađeno prvo istraživanje iz serije.
Prof. dr Boris Begović iz CLDS kaže da je to rezultat toga da građani imaju danas mnogo manje kontakta sa administracijom i činovnicima nego pre petnaestak godina. A kad ne morate da poslujete sa državnom službom, recimo oko građevinskih dozvola ili traženja veze za bagatelni "državni" poslovni prostor koji je sada vraćen restitucijom, nema ni potrebe da plaćate nešto što nije po zakonu.
"Jedini izuzetak je tu Carina, koja je ostala žigosana od građana kao najkoruptivnija, iako već neko vreme građani ni ne vide carinika na prelazima jer se provere radi sistemom procene rizika a ne potpune kontrole", kaže Begović.
Na listama institucija gde je najrasprostranjenija korupcija prednjači i Vlada, pravosuđe je u sredini a Tužilaštvo se neočekivano doživljava kao najmanje korumpirano.
"Ono što je dobra vest za društvo a ne tako dobra za one koji moraju da pruže rezultate u borbi protiv korupcije, je da društvo u načelu postaje manje tolerantno prema korupciji. Oko polovina ispitanika je rekla da korupcija ne može da se iskoreni ali može da se značajno smanji", kaže Begović.
Predsednik CLDS, dr Boško Mijatović, ukazao je da su sistemski uzroci korupcije dobro poznati svima, pa je umesto "teorijskog" nabrajanja dao primer kako se to odražava u veoma bogatom sektoru - energetici.
Tu su iz ugla mogućnosti korupcije problematični međudržavni sporazumi umesto tendera (NIS, Srbijagas i Južni tok sa Rusijom, a sa Kinezima TE Kostolac), upravljanje javnim preduzećima (gde se dirkektori biraju bez konkursa, nezakonito dugo drže u "vd stanju" a nadzorne odbore razvlašćuju na nivo savetodavnih tela...), obesmišljavanje uloge regulatorenih tela (Vlada obećava cenu struje MMF-z umesto da je odredi Agencija za eneregetiku, "slučaj Bajatović" i Agencija za borbu protiv korupcije...), nepostojanja mogućnosti dobijanja dozvola za priključenje vetrenjača na mrežu (osim za politički povlašćene)...
"Svi gorove o korupciji i borbi protiv nje, a nemamo procesuiranih slučajeva pred sudom ni za Kolubaru, ni u slučaju Čibuk, ni za Resavicu, gde je 'samo' uhapšen direktor i sl", kaže Mijatović.
Kao opšti zaključak skupa, kome su prisustvovali i ugledni ekonomisti, kao prof. Miodrag Zec i prof. Ljubomir Madžar, kao i predstavnici organizacija koje se bore protiv korupcije, poput vladnog Saveta za borbu protiv korupcije, Transparentnost Srbija i Doktori protiv korupcije, je ono što je s početka rekao prof. FPN i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Zoran Stojiljković.
"Srbija i zemlje iz regiona se neće otrgnuti i rešiti sistemske korupcije dogod su defektne demokratije sa koruptivnim političkim sistemom, klijentelističkim sistemom, i medijima kojima se poliitčki upravlja preko oglašivača", rekao je Stojiljković.
Istraživanje je organizovano u saradnji sa ogranizacijom Liderstvo za razvoj i integritet u jugoistočnoj Evropi i CLDS i Centrom za proučavanje demokratije iz Bugarske, a pod porškom je Evropske unije.
