Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković ima drugačiji stav od svog kolege Mlađana Dinkića kada je reč o plaćanju kosovskog duga. Dok Dinkić predlaže da Srbija prestane da vraća kosovski dug, Cvetković kaže da Srbija treba da nastavi da otplaćuje kosovski dug dok ne bude postignut drugačiji dogovor sa inostranim kreditorima.
"Garant kosovskog duga prema inostranim kreditorima je država Srbija i ona tu obavezu ima sve dok se sa tim kreditorima ne postigne neki drugačiji dogovor", rekao je Cvetković agenciji Beta.
Ako bi Srbija sada prestala da otplaćuje kosovski dug, kako je naglasio, došla bi u situciju da se naruši njen rejting i povećaju kamate na taj dug, odnosno da izgubi poverenje inostranih finansijskih institucija i dovede u pitanje sve buduće transakcije sa tim institucijama.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će vladi predložiti da Srbija prestane da otplaćuje kosovski dug.
Za sada je neizvesno da li će se o toj temi razgovarati na sutrašnjoj sednici Vlade Srbije, ali, prema rečima Cvetkovića, odluka o daljoj otplati kosovskog duga treba da se donese tek posle dogovora sa povericima tog duga.
"Pregovori sa tim poveriocima su počeli pre nekoliko meseci i oni i dalje traju", naveo je Cvetković i dodao da za sada ne postoji mogućnost da Srbija, iako uredno otplaćuje kosovski dug, naplaćuje poreze na tom delu teritorije.
"Srbija poštuje Rezoluciju 1244, prema kojoj je administracija na Kosovu zadužena za ubiranje poreza na toj teritoriji Srbije", ukazao je Cvetković.
Ukupni dug Kosova koji dospeva za plaćanje u ovoj godini je 91 milion dolara.
U martu bi, prema rečima Cvetkovića, trebalo otplatiti 40 miliona dolara tog duga, a od aprila još u nekoliko rata 50 miliona dolara.
To je dug različim kreditorima - Pariskom, Londonskom klubu i Svetskoj banci. Do sada je, od 2002. godine, otplaćeno 328,4 miliona dolara kosovskog duga.
I zamenik predsednika Koordinacionog tela Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Nenad Popović izjavio je da Srbija mora da nastaviti da plaća spoljni dug koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, jer bi u suprotnom priznala nezavisnost južne pokrajine.
"Na taj način (neplaćanjem dugova) izašli bismo u susret Albancima koji su na pregovorima u Beču neprestano insistirali na tome da preuzmu servisiranje spoljnog duga od Srbije, čime bi bila potvrđena nezavisnost njihove lažne države, a Srbiji osporen suverenitet na delu teritorije", izjavio je Popović Tanjugu.
Time bi Srbija, rekao je Popović, sebi nanela trajnu i nenadoknadivu štetu, jer pitanje spoljnog duga "nije samo ekonomsko, već i političko" pitanje.
"Dug je najmanji problem u pregovorima i oko njega ćemo se lako sporazumeti kada sednemo za sto, ono je samo deo ukupnih statusnih pitanja“, ukazao je on.
Popović smatra pogrešnim argument da je novac od plaćanja kosovskog duga potrebno preusmeriti na razvoj srpskih sredina na Kosovu i Metohiji.
On je dodao da su "izdaci budžeta Srbije za ovu godinu oko 12 milijardi dolara, čime ovogodišnja rata kosovskog duga od 92 miliona dolara čini manje od jedan odsto ukupnih rashoda".
"Mi se zapravo odričemo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom i celokupne imovine koja je finansirana tim kreditima za manje od jednog procenta godišnjih budžetskih rashoda“, rekao je on.
Poziv na prekidanje plaćanja duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju bio bi, po njegovim rečima, presedan u međunarodnoj praksi, jer je to međunarodna obaveza Srbije.
"Dug se može otpisati od strane poverilaca, ali nikako se ne sme prekidati sa plaćanjem. Time bi se ozbiljno narušili odnosi naše zemlje sa kreditorima i poveriocima, što bi ugrozilo kreditni rejting zemlje i povećalo kamatne stope na kredite", naglasio je on.
Popović je rekao da "Srbija kao ozbiljna država mora nastaviti sa servisiranjem spoljnog duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju bez obzira na grubo kršenje međunarodnog prava od strane privremenih institucija samouprave".
Prema njegovim rečima, pitanje duga rešava se sporazumom i sve dok se ne postigne dogovor o načinu na koji će on biti raspodeljen, Srbija će nastaviti da ga otplaćuje.
"Mi moramo insistirati na tome da se u dug Kosova i Metohije uračunaju ne samo glavnica duga i tekuća kamata, već i oportunitetni troškovi koji predstavljaju iznos koji bismo dobili da smo ta ista sredstva plasirali u nekoj od međunarodnih banaka", istakao je Popović.
On je naglasio da se pitanje duga mora rešavati samo u okviru kompleksa pitanja koja se tiču statusa Kosova i Metohije.
(agencije)
"Garant kosovskog duga prema inostranim kreditorima je država Srbija i ona tu obavezu ima sve dok se sa tim kreditorima ne postigne neki drugačiji dogovor", rekao je Cvetković agenciji Beta.
Ako bi Srbija sada prestala da otplaćuje kosovski dug, kako je naglasio, došla bi u situciju da se naruši njen rejting i povećaju kamate na taj dug, odnosno da izgubi poverenje inostranih finansijskih institucija i dovede u pitanje sve buduće transakcije sa tim institucijama.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će vladi predložiti da Srbija prestane da otplaćuje kosovski dug.
Za sada je neizvesno da li će se o toj temi razgovarati na sutrašnjoj sednici Vlade Srbije, ali, prema rečima Cvetkovića, odluka o daljoj otplati kosovskog duga treba da se donese tek posle dogovora sa povericima tog duga.
"Pregovori sa tim poveriocima su počeli pre nekoliko meseci i oni i dalje traju", naveo je Cvetković i dodao da za sada ne postoji mogućnost da Srbija, iako uredno otplaćuje kosovski dug, naplaćuje poreze na tom delu teritorije.
"Srbija poštuje Rezoluciju 1244, prema kojoj je administracija na Kosovu zadužena za ubiranje poreza na toj teritoriji Srbije", ukazao je Cvetković.
Ukupni dug Kosova koji dospeva za plaćanje u ovoj godini je 91 milion dolara.
U martu bi, prema rečima Cvetkovića, trebalo otplatiti 40 miliona dolara tog duga, a od aprila još u nekoliko rata 50 miliona dolara.
To je dug različim kreditorima - Pariskom, Londonskom klubu i Svetskoj banci. Do sada je, od 2002. godine, otplaćeno 328,4 miliona dolara kosovskog duga.
I zamenik predsednika Koordinacionog tela Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu Nenad Popović izjavio je da Srbija mora da nastaviti da plaća spoljni dug koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, jer bi u suprotnom priznala nezavisnost južne pokrajine.
"Na taj način (neplaćanjem dugova) izašli bismo u susret Albancima koji su na pregovorima u Beču neprestano insistirali na tome da preuzmu servisiranje spoljnog duga od Srbije, čime bi bila potvrđena nezavisnost njihove lažne države, a Srbiji osporen suverenitet na delu teritorije", izjavio je Popović Tanjugu.
Time bi Srbija, rekao je Popović, sebi nanela trajnu i nenadoknadivu štetu, jer pitanje spoljnog duga "nije samo ekonomsko, već i političko" pitanje.
"Dug je najmanji problem u pregovorima i oko njega ćemo se lako sporazumeti kada sednemo za sto, ono je samo deo ukupnih statusnih pitanja“, ukazao je on.
Popović smatra pogrešnim argument da je novac od plaćanja kosovskog duga potrebno preusmeriti na razvoj srpskih sredina na Kosovu i Metohiji.
On je dodao da su "izdaci budžeta Srbije za ovu godinu oko 12 milijardi dolara, čime ovogodišnja rata kosovskog duga od 92 miliona dolara čini manje od jedan odsto ukupnih rashoda".
"Mi se zapravo odričemo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom i celokupne imovine koja je finansirana tim kreditima za manje od jednog procenta godišnjih budžetskih rashoda“, rekao je on.
Poziv na prekidanje plaćanja duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju bio bi, po njegovim rečima, presedan u međunarodnoj praksi, jer je to međunarodna obaveza Srbije.
"Dug se može otpisati od strane poverilaca, ali nikako se ne sme prekidati sa plaćanjem. Time bi se ozbiljno narušili odnosi naše zemlje sa kreditorima i poveriocima, što bi ugrozilo kreditni rejting zemlje i povećalo kamatne stope na kredite", naglasio je on.
Popović je rekao da "Srbija kao ozbiljna država mora nastaviti sa servisiranjem spoljnog duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju bez obzira na grubo kršenje međunarodnog prava od strane privremenih institucija samouprave".
Prema njegovim rečima, pitanje duga rešava se sporazumom i sve dok se ne postigne dogovor o načinu na koji će on biti raspodeljen, Srbija će nastaviti da ga otplaćuje.
"Mi moramo insistirati na tome da se u dug Kosova i Metohije uračunaju ne samo glavnica duga i tekuća kamata, već i oportunitetni troškovi koji predstavljaju iznos koji bismo dobili da smo ta ista sredstva plasirali u nekoj od međunarodnih banaka", istakao je Popović.
On je naglasio da se pitanje duga mora rešavati samo u okviru kompleksa pitanja koja se tiču statusa Kosova i Metohije.
(agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.
