On dodaje da kroz vannastavne aktivnosti kod dece treba razvijati ključne kompentencije, da poboljšavaju svoj rečnik, razvijaju sposobnosti komunikacije, da se ne plaše javne prezentacije, razvijaju timski duh.

"Toga na časovima danas nema. Nama je neophodno da, osim časova, imamo više vannastavnih aktivnosti koje treba da se odvijaju u školi , ali njih ne treba stavljati u formu od 45 minuta", rekao je Verbić Tanjugu.

Upitan da prokomentariše stav predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandra Lipkovskog da bi višegodišnji nesklad prakse i zakona trebalo rešiti povećavanjem broja časova sa 25 na 28, ministar kaže da se povećanjem broja časova ništa ne dobija.

"Voleo bih da znam da li je predsednik NPS svoju tvrdnju izneo na osnovu rezultata nekog istraživanja ili je to, kako se bojim, samo rezultat ličnog utiska da bi bilo jednostavnije promeniti zakon i prilagoditi ga praksi koja nije dobra", naglasio je Verbić.

Đaci su , nastavlja on, osim broja časova opterećeni i domaćim zadacima i da ne postoji nikakav osnov da se tako radi.

"Čak postoje nalazi koji govore da je za mnoge predmete neuporedivo bolje da nema domaćih zadataka već da se bave samo čitanjem, analizom nečega o čemu će biti diskutovano na sledećem času", kaže Verbić.

On se nada da će radna grupa, koja radi na predlogu rasterećena učenika velikog broja časova u osnovnoj školi, pozabaviti se i predlogom koliko đaci treba da imaju domaćih zadataka.

Jedan od predloga rasterećenja nastave eksperimentalno je sproveden u osnovnoj školi "Zaga Malivuk" gde su đaci učili jednu lekciju iz ugla tri teško spojiva predmeta i sa tri nastavnika, a ministar Verbić naglašava da inicijativa za takav vid nastave nije potekla od birokratije, već od samih nastavnika.

On pojašnjava da prakse nima dovoljno u školama i da je cilj bio da se omogući nastava gde bi dva, tri nastavnika zajednički radila čas i obrađivali miltidisciplinarne teme, što neuporedivo više angazuje učenike.

"Ono što ohrabruje je reakcija đaka, jer smo probu takvog načina nastave imali u školi 'Zaga Malivuk'. Oni žele da im tako izgleda nastava", rekao je ministar.

Kako bi takav vid nastave zaživeo u praksi Verbić kaže da će se raspisati javni poziv za deset ili 15 škola, koje imaju dovoljno kapaciteta i pokazuju dovoljno interesovanja da se u narednoj školskoj godini radi po tom modelu.

"Ukoliko se pokaže kao dobro, onda bi ga trebalo preporučiti svim onim školama koje zadovoljavaju elementarne kriterijume za izvođenje takve vrste nastave", zaključio je Verbić.