Više od 7.000 šerova imala je vest na našem sajtu "Revolucionar predlog policije". Reč je o inicijativi Sindikata zaposlenih policije, inače najmlađeg sindikata u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, da se građani bolje tretiraju u zakonu u slučaju da ih napadne provalnik/razbojnik u vlastitom stanu/kući.
Uprošćeno - ako vam neko provali u posed možete da se odbranite a da ne odgovarate. To je suština ove inicijative, koju je ovaj Sindikat prosledio nadležnim organima, odnosno vlastima.
"Rukovodstvo Sindikata zaposlenih policije (u daljem tekstu: SZP) sačinjavaju isključivo policijski službenici sa 20-ak godina radnog iskustva. Zbog tog iskustva smo se odlučili da pokrenemo usvajanje ovog zakona, prevashodno zbog zaštite građana i njihovih porodica od provalnika. Poslednjih godina procenat provalnih krađa u Srbiji je porastao, a bilo je, nažalost, primera da su čitave porodice bile povređene ili se završavalo sa najtragičnijim posledicama po porodice da provalnici liše života celu porodicu", kaže za MONDO predsednik SZP Dejan Đukić.
On ističe da policijski službenici, naravno, ne mogu da obezbeđuju sve stanove, kuće... i da ovi propisi, ako bude uslova za njihovo usvajanje, treba najpre da imaju za svrhu zaštitu građana i njihove imovine, a ne povređivanje ili ubijanje provalnika/razbojnika.
Dakle, cilj je prevencija, pokušaj odvraćanja od namere da se napravi krivično delo ili po narodski: bolje sprečiti, nego lečiti.
"Kolege i ja imamo negativna iskustva u svom radu, tačnije nagledali smo se svačega. Svedoci smo, kad otvorimo štampu, da su stupci puni informacija o provalnim krađama širom Srbije, neretko i sa najtežim posledicama. Sindikat, moje kolege i ja smatramo da bi ovaj zakon mogao da zaštiti mnoge građane i porodice. Znate, meta provalnika/razbojnika može biti i predsednik države, premijer, policajac, novinar... Jednostavno, svaki građanin je njihova potencijalna meta", kaže policajac Đukić.
Ideja ove inicijative za usvajanjem zakona o zaštiti privatne svojine, zapravo, pre svega jeste njena preventivna funkcija, odnosno da one, koji nameravaju da prekrše zakon i ugroze nečiji posed ili život, od toga odvrati.
"Smatramo da bi usvajanjem ovog zakona prevashodno bio smanjen procenat provalnih krađa, jer će svaki provalnik najpre dobro razmisliti da li će izvršiti provalnu krađu, jer zna da će zakon štititi vlasnika, članove porodice... Potencijalni provalnik će tada znati da se upušta u veliki rizik, jer će možda biti povređen ili da bi čak mogao da izgubi život, a da pritom vlasnici poseda i članovi njihovih porodica neće zakonski odgovarati. Važno je istaći da mi ovom inicijativom NE ŽELIMO da se nekome oduzima život, već pre svega da zaštitimo građanina koji štiti svoj privatni posed i život, ali isto tako je važno da ti ljudi ubuduće ne odgovaraju samo zato što su štitili sebe, svoje živote i živote članova svojih porodica", ističe predsednik SZP.
Dodaje i ovo: "Svako normalan, koji zatekne provalnika u svom stanu/kući..., u samoodbrani će probati najpre da onesposobi provalnika. Ako to uspe i vidi da provalnik ne može da ga ugrozi životno, kao ni i članove njegove porodice, onda odmah treba da obavesti policiju. Ako se dogodi situacija da je jedino rešenje bilo da se provalnik liši života (što će se utvrditi istragom, naravno) i ako se utvrdi da je to zaista uradio u samoodbrani i da nije bilo drugog načina, onda bi zakon treba da ga zaštiti, a ne da mu preti zatvor".
Sa ovime u vezi su i dileme/pitanja čitalaca MONDA u komentarima na vest koju smo objavili pre nekoliko dana, izveštavajući o ovoj inicijativi Sindikata zaposlenih policije.
Pojedini čitaoci su prebacili inicijatorima da bi ovo moglo da znači da ubuduće građani rade posao policije, koja je za to plaćena.
Odgovor na te primedbe je ovakav: "Naravno da građani neće raditi posao policije već će prvo zaštititi sebe i porodicu da prilikom provalne krađe ne zadobiju povrede, izgube živote a potom ne završe u zatvoru samo zato što su štitili svoje živote i imovinu. Ali, ponovio bih - policije nema dovoljno da pokrije svaki kutak Srbije".
Druga dilema ili zamerka je da bi sada počelo masovno naoružavanje, što bi, opet, moglo da poveća atmosferu sveopšte nebezbednosti.
"Ovo, naravno, ne znači da treba svi da se naoružavamo, niti je to ideja ove inicijative, već da prilikom ovakvih slučajeva, fizičkom snagom i drugim podobnim sredstvima onesposobimo provalnika da ne povredi ili ugrozi život nas i naših članova porodice", kaže Đukić i dodaje:
"Poruka građanima jeste da usvajanje ovakvog zakona može samo da zaštiti njih i njihove porodice, a da stvori veći strah kod provalnika, jer će znati da su građani i porodice, ukoliko ih povrede ili liše života u svojim stanovima/kućama, zaštićeni zakonom. Sindikat Zaposlenih Policije neće odustati od usvajanja ovog zakona, jer zakon će štititi sve nedužne građane i porodice od provalnika".
Đukić, za kraj, dodaje da, za sada, ovaj Sindikat nema podršku ostalih sindikata u policiji, niti ih je bilo ko kontaktirao, ali da postoji pojedinačna podrška zaposlenih u MUP-u.
"Najbitnije je da imamo podršku građana, a i sve jaču medijsku podršku", dodaje on.
On je zamolio sve koji su zainteresovani za donošenje ovog zakona da potpišu obrasce Peticije (fizički/lično) koje je Sindikat sačinio i prosledio određenoj grupi ljudi (s obzirom na to da se elektronska peticija ne uzima u obzir).
Građani koji žele da se više informišu o ovome mogu da posete Facebook stranicu Sindikata zaposlenih policije
Kako je sada u zakonu? Prema onome što piše u članovima, može se tumačiti od slučaja do slučaja.
NUŽNA ODBRANA
Član 19.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.
(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.
KRAJNJA NUŽDA
Član 20.
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.
(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pritom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.
(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne.
(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.
Da li bi podržali revolucionarni predlog srpske policije?
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina