Zaštitnik građana Saša Janković kazao je da je broj pritužbi porastao za 28 odsto i da se može reći da je najugroženiji bio "običan građanin".

"Posebno ranjive grupe bile su jako siromašni građani, deca, mladi, interno raseljeni, žrtve nasilja u porodici, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava, novinari, pripadnici LGBT...", rekao je Janković.

Mnogi kažu da je najugroženiji običan građanin, i to je zato što svakom od nas treba pravna sigurnost, da znamo šta možemo, šta ne možemo, da znamo da će policija reagovati ako neko ugrozi našu fizičku bezbednost, i zbog toga rečenica - da je ugrožen običan građanin - mora da stoji u izveštaju, dodao je.

Prema njegovim rečima, potrebno je samo da svako u državi radi svoj posao kako bi stvari bile bolje, dodajući da ima onih koji ga rade, te da veruje da će izveštaj u kome se konstatuje da očekivanja nisu ispunjena do kraja biti poslednji u nizu.

Govoreći o položaju nezavisnih kontrolnih organa u državnom uređenju sa aspekta normativnog i praktičnog, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da se "uvek naježi kada čuje da Srbija ima dobre zakone koji se ne primenjuju".

Kako je rekao, postoji raskorak između normativnog i stvarnog, ali je napomenuo da postoje neke stvari koje su se promenile na bolje, kao što su uslovi za rad.

"Međutim ono što je konstantan problem je pitanje samog odnosa drugih delova sistema vlasti prema tim institucijama", rekao je Šabić i dodao da su s druge strane građani shvatili značaj tih institucija.

On je poručio predstavnicima vlasti da kontrolne institucije nisu nikakvi neprijatelji, niti protivnici već korektivni saveznici koji vlast treba da učine kvalitetnijom.

Zbog dosadašnjeg nerazumevanja, kako je dodao, nisu postignuti odgovarajući rezultati.

"Otvoriti poglavlje 23, a imati takav odnos prema institucijama koje štite prava građana je jako opasan. Ne vidim onda perspektivu u tom procesu, a doživljavam ga kao koristan", naveo je Šabić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, potvrdila je da je najviše pritužbi bilo na ugrožavanje socijalnih i ekonomskih prava, dok je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kao probleme u sudstvu navela neefikasnost i nejednakost u praksi.

Građani smatraju da je sudstvo najkorumpiranije, a potom i zdravstvo, rekla je Tatjana Babić direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.

Ona je dodala da je u 2015. stiglo 750 pritužbi građana koji su imali sumnju da je došlo do korupcije u različitim oblastima.

Babić je navela da se 11 odsto odnosilo na pravosuđe, a jedna petina na postupak izvršenja.

Najviše je ugrožen građanin koji poštuje zakon, istakao je tokom debate Nemanja Nenadić iz Transparentnosti, rekavši da nije korektno da se koristi reč "običan građanin".

On je govoreći o prodaji medija rekao da su ih kupili oni koji su dali najveću cenu.

"Ako prodaja nije bila slobodna, ako je bilo pretnji, onda hajde da pričamo o tome... da ne pričamo samo o posledici. Treba videti šta u sistemu nije valjalo", rekao je Nenadić i pohvalno se izrazio o tome što je u izveštaju Zaštitnika istaknuto da nije bilo javnih rasprava.

Odgovarajući Nenadiću, Zaštitnik građana je rekao da bi on bio u pravu da su mediji roba kao bilo koja druga, međutim, podsetio je da oni to nisu jer treba da budu u funkciji interesa javnosti.

"Nije bilo dovoljno da država kaže ko da najviše on postaje vlasnik", rekao je Janković.