Monumentalno zdanje na Andrićevom vencu više od pola veka je mesto gde se održavaju najvažniji sastanci koji kroje budućnost Srbije, a danas u njoj svoj posao obavlja predsednik države Tomislav Nikolić.
MONDO je obišao ovo velelepno zdanje, poznato i kao Novi dvor, koje krasi centar Beograda, a u sebi čuva istorijska bogatstva i blaga naše zemlje. Šta se nalazi u zgradi Predsedništva Srbije, kome je prvobotino bila namenjena, kakva je njena istorija i šta se sve tamo nalazi, čitajte u sledećim redovima.
Novi dvor je građen za rezidencijalne potrebe dinastije Karađorđević u periodu od 1911. do 1922. godine, kao dvor kralja Petra Prvog Karađorđevića, u blizini porušenog dvorca kneza Mihaila Obrenovića (tzv. Simićevo zdanje). Kamen temeljac je položen 14. septembra 1911, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, mitropolita Dimitrija, ministara, državnih savetnika i viših oficira.
Četvorospratnica sa karakterističnim ugaonim kubetom gde se nalazila kraljevska kruna i dvoglavi orao raširenih krila delo je ruku čuvenog beogradskog arhitekte Stojana Titelbaha (1877-1916).
Kao i većina zgrada u Beogradu, Novi dvor je pretrpeo velika oštećenja tokom bombardovanja za vreme Prvog svetskog rata. Granate su odletele pravo u zgradu i teško je oštetile, a obnova je počela po završetku rata i trajala je do proleća 1921.
Ovo zdanje bilo je zvanična rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića od 1922. do 1933. godine, nakon čega je, prema kraljevoj želji, ustupljeno muzeju, koji se u prostorije na Andrićevom vencu uselio 1934. godine.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Prvi put zdanje je za javnost otvoreno 1936. godine kada se tu nalazio Muzej kneza Pavla. Zgrada je ustupljena Skupštini Srbije 1948. godine i oblikovana u akademskom maniru s elementima barokne i renesansne arhitekture i čini jedinstvenu celinu sa susednim palatama Starog dvora u kome se sada nalazi Skupština grada Beograda.
Zgrada je tada oslobođena za potrebe Izvršnog veća, kasnije Skupštine, Predsedništva i predsednika Republike Srbije, ali i svojevrsnu stalnu, dosad javnosti nedostupnu postavku slika, skulptura, grafika, crteža i dela primenjene umetnosti.
Kustos Ljubica Miljković iz Narodnog muzeja rekla je ranije da je većina kulturnih dobara koje i danas krase zgradu na Andrićevom vencu 1 nabavljena odmah posle adaptacije nekadašnjeg dvora kralja Petra Karađorđevića. Po poslednjem popisu iz 2002, bilo ih je 169, računajući i monumentalne zidne slike Mila Milunovića i Petra Lubarde.
Lubardine zidne slike u ogromnim formatima - "Kosovski boj" i "Seljačka buna" krase prostranu salu u kojoj predsednik Srbije održava konferencije za medije, a kako su nam rekli u zgradi Predsedništva, njih su ponovo "oživeli" dolaskom Tomislava Nikolića zato što su za vreme bivšeg predsednika bile prekrivene platnima, s motivima srpske zastave.
Umetnička zbirka koja krasi zgradu Predsedništva Srbije obuhvata radove 119 uglednih autora među kojima Đorđa Andrejevića Kuna, Miloša Bajića, Save Šumanovića, Marka Čelebonovića, Nedeljka Gvozdenovića, Tome Rosandića, Fila Filipovića, Ksenije Divjak, Peđe Milosavljevića, Frana Kršinića, Slavka Šohaja i drugih.
Prema rečima Ljubice Miljković, umetničke vrednosti u zgradi Predsedništva Srbije su vrlo osmišljeno, znalački i nepogrešivo birale komisije stručnjaka, tako da nude dobar pogled na matične tokove slikarstva i, samo letimičan, vajarstva, crteža, grafike i primenjene umetnosti XX veka.
U prizemlju zgrade, pre ulaska na prvi sprat gde se nalaze saloni u kojima se predsednik sastaje sa visokim zvaničnicima, postavljena je veličanstvena skulptura doajena vajarstva Tome Rosandića iz 1950. godine - "Alegorija stočarstva".
Kada prođete kroz mermerni hol u prizemlju, dolazite do stepenica koje vas vode na prvi sprat u kome se nalaze saloni i pres sala, a čim se popnete oseća se duh srpske istorije zahvaljujući izložbi fresaka koja krasi zidove Predsedništva.
Izložba "Osvit renesanse nova slika sveta na srpskim freskama 14. veka" postavljena je krajem 2015, a na zidovima ovog zdanja nalaziće se još neko vreme. Reč je o ručno oslikanim kopijama fresaka iz srpskih manastira na Kosovu i Metohiju, među kojima preovladavaju likovi dinastije Nemanjić.
Kopije je zgradi Predsedništva ustupio Narodni muzej u Beogradu, a na platnu su ih oslikavali najbolji umetnici Srbije, tako da svi gosti koji dolaze kod Nikolića, a nisu baš u prilici da posete Kosovo, mogu ovde da se upoznaju sa vrhunskom umetnošću srednjeg veka iz srpskih manastira.
SALONI U BOJI I OHRIDSKE REZBARIJE
U zgradi Predsedništva Srbije nalazi se pet salona u kojima se predsednik Srbije sastaje sa drugim predsednicima, stranim zvaničnicima, i drugim važnim gostima. Saloni su podeljeni po bojama i veličini.
Najmanji je “Plavi salon” u kome naravno dominira plava boja, a pored njega se nalazi i ovalna soba. “Plavi salon” je jednostavan i sveden, svetlih tonova sa stilskim nemaštajem, a krase ga dela Save Šumanovića i Miloša Golubovića.
Pored njega nalazi se “Zeleni salon” koji je nešto veći i pre svega namenjen sastancima srednjeg formata. “Zeleni salon” u zelenoj boji isto krasi Sava Šumanović, ali posebno mesto zauzimaju dve slike neimenovanih autora s portretima naših velikih naučnika – Mihajla Pupina i Nikole Tesle.
Sledeći je “Žuti salon”. U nešto toplijim tonovima namenjen je za više gostiju, u njemu može sedeti i više od 20 ljudi. Njemu poseban šmek daje Lubardin “Let ka suncu” iz 1966. godine. Tu je i “Ružičasti salon”.
U “Ohridskom salonu” koji je delo ohridskih rezbarskih majstora nalazi se kabinet savetnice predsednika Srbije, a pogled se pruža na Ulicu kralja Milana. Iznad radnog stola, nalazi se uramljena fotografija Tomislava Nikolića.
U svakom od navedenih salona, kao i u svakoj prostoriji u kojoj boravi presednik, nalaze se dve zastave – državna zastava i standarta kvadratnog oblika koju koristе prеdsеdnik Rеpublikе i prеdsеdnik Narodnе skupštinе.
U renesansnom stilu zgrada Predsedništva Srbije zaista izgleda kao muzej, odnosno, prava riznica u kojoj se nalazi više od 200 umetničkih dela i bogata biblioteka na čijim policama su retka i skupocene dela srpskih i drugih autora. Zgrada je proglašena kulturnim dobrom.
