• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sveti Sava - sve o njemu na jednom mestu!

Izložba koju NE SMETE da propustite! Sve o Svetom Savi (Rastku Nemanjiću) na jednom mestu. Videćete i njegov ŠTAP, donet iz manastira Mileševe gde se čuva.

 Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

"Molim one koji će posle mene biti, ispunite ono što ja zbog kratkovremenog života ne dovrših".

Ovo je rečenica Svetog Save, bez dileme, najznačajnije ličnosti iz bogate srpske istorije, čoveka zbog kojeg ne bismo, možda, imali ni državu, ni kulturu... Čovek iz 12. i 13. stoleća, koji je, zapravo, bio vekovima ispred svog vremena!

Prosvetitelj, čovek za divljenje, čovek koga je teško dostići, a kamoli nadmašiti, čovek koji je bio uzor, čovek koji je bio uticajan i posle svoje smrti. Princ, ali i predani monah, koji je zbog tog asketskog načina života ugrozio svoje zdravlje, državnik, diplomata, arhitekta, pisac (zašto ne istaći - prvi srpski pisac!), zakonopisac, pravnik...

Sve ovo i još mnogo toga bio je Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava, o čijem životu treba i MORATE da se detaljno upoznate na izložbi u Istorijskom muzeju Srbije (Trg Nikole Pašića 11, Beograd), koja će biti otvorena od utorka, 5. jula do 28. novembra.

Šta ćete videti na izložbi?

Odabrane reprodukcije fresaka i ikona iz Hilandara i drugih manastira, najznačajnije trenutke iz prebogatog života ove neverovatne osobe, arhivsku građu koja će približiti javnosti kakva je on bio veličina i shvatićete (ako već niste) značaj njegove ličnosti za srpsku državu, kulturu, crkvu, istoriju. Jedan od najzanimljivih eksponata, svakako, jeste žezlo ili štap za koga se sa sigurnošću može reći da je pripadao Rastku Nemanjiću.

Za ovu izložbu treba zahvaliti grupi istraživača-naučnika koji su više godina prikupljali građu, "čistili" podatke iz raznoraznih pisanih izvora. Pre svih, reč je o autoru izložbe dr Andreju Vujnoviću, a sve koji od 5. jula do 28. novembra budu posetili izložbu u Beogradu, vodiće ih muzejski savetnik Nebojša Damnjanović.

"Sva ova građa i sva ona koju smo nalazili, studirali, analizirali... govori o tome da je Savin doprinos kulturi i istoriji ovog prostora jedna onom koji je dao Aleksandar Makedonski", istakao je autor izložbe.

Sveti Sava je zbog svojih dela još tokom života smatran svetiteljem, a posle smrti 13. januara 1236. godine u Trnovu u Bugarskoj i prenosa njegovih moštiju u manastir Mileševa, zaokružen je i njegov kult. Uvažavali su ga i poštovali Rusi, Grci, Bugari, narodi okolnih država. Koliko je bio posvećen svemu što radi svedoče i podaci da je stigao čak i na Bliski Istok! Zamislite putovanje iz Srbije na Bliski Istok pre devet-deset vekova!

Obitavao je po mnogim mestima, a na Durmitoru, recimo, i danas postoje lokacije koje se povezuju sa Svetim Savom i nose njegovo ime - Savine vode, Savina stopa... Deo izložbe je interaktivan, odnosno postoji ekran na kojem laganim kliktanjem možete da "putujete zajedno sa Savom".

sveti sava, izložba, rastko nemanjić, sv sava Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Sava je bio i arhitekta i postoje pisani podaci da su, zahvaljujući njemu, izgrađeni manastiri na Hilandaru, Studenica, Žiča, Mileševa...

Zapravo, podvukao je kustos Damnjanović, srpska srednjevekovna gradska arhitektura i vlastelinska arhitektura, nije očuvana kao u nekim evropskim gradovima i zemljama. Ali, su zato manastiri ti koji su ostali i za njih inostrani naučnici ističu da su veoma slični onima u Vizantiji, današnjoj Bugarskoj i u Rusiji, odnosno da odgovaraju toj arhitekturi, kulturi...

I posle smrti Sava je bio uticajan i narod ga je voleo i sećao ga se. Da nije bilo tako, ne bi Turci uradili ono što su uradili.

A šta su uradili?

Stoleće i po nakon što su osvojili Srbiju, uvidevši da kult Svetog Save znači kult "stare srpske države" koju narod hoće da obnovi, spalili su njegove mošti 1594. godine u Beogradu (preneli su ih iz Mileševe).

Osnovano se sumnja da su Savine mošti te godine u celosti uništene. Ali, postoje podaci na osnovu kojih se može pretpostaviti da je deo njegovog tela, odnosno kostiju sačuvan. Pre svega, njegova leva ruka, koja se smatra relikvijom.

ruka svetog save, sveti sava, ruka, izložba, rastko nemanjić, sv sava Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović



Dubrovački trgovac Nikola Bošković, otac astronoma Ruđera Boškovića, zabeležio je početkom 18. veka, opisujući manastire Raške, da je od Turaka kupio relikvije - komad drveta sa krsta na kojem je bio razapet Hrist i "ruku svetoga Save", koju je, bežeći iz Novog Pazara, zbog nepažnje izgubio. Uz to je zabeležio da postoji kutijica sa drugom rukom.

Dobro očuvana leva ruka koju tradicija i verovanje povezuje sa Svetim Savom danas se nalazi u manastiru Mileševi, zajedno sa takozvanim Savinim štapom.

Ovu i još mnogo zanimljivih priča o životu i značaju Svetog Save možete da vidite/pročitate/naučite na izložbi, koja će biti otvorena do 28. novembra. Važan podatak je da će Savin štap biti izložen do 5. septembra u Istorijskom muzeju.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE



Još nekoliko važnih podataka - izložba će osim u Beogradu, biti organizovana i u Kraljevu (baš na Savindan 2017. godine, potom u Čačku i u Prijepolju). Postoji velika verovatnoća da će biti prikazana i u jednom evropskom gradu, a svi gradovi koji žele da ugoste ovu izložbu treba da se jave Istorijskom muzeju.

Posle sjajne izložbe o Mihailu Pupinu, ovo je još jedna koju, zaista, ne treba i ne smete da propustite.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 8

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

tv

nema se vremena alo..gledaju ljudi parove i farmu..sodoma i gomora takoreci

NEMANJIC

Svetom Savi nam je zavet ostao da branimo nase Kosovo!!! DOGODINE U PRISTINI!

Killshot

Svakako, izlozba koju vredi videti. Ja cu sacekati dolazak postavke u Kraljevo.

MONDO REPORTAŽA