Nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji, širom budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav", simboličnim skokom u reke pokazalo je značaj inicijative za čiste reke i zdrave rečne ekosisteme.

U Beogradu je, u organizaciji Svetske organizacije za prirodu (WWF) sa terase jednog splava u Savu skočila grupa mladih ljudi u nameri da simbolično ukaže koliko je voda koja nas okružuje važna.

"Verujem da prirodne vrednosti reka Dunava, Drave i Mure imaju veliki potencijal da približe zemlje koje rezervat biosfere obuhvata, a čija zaštita zahteva veliku lokalnu podršku i angažovanje ljudi. Reke i rečni ekosistemi nam, pored toga što su izrazito važne za očuvanje biodiverziteta, pružaju brojne usluge od egzistencijalne važnosti: one su nam izvor pitke vode, hrane, služe nam za rekreaciju i turizam, koristimo ih za transport i za proizvodnju energije. Na kraju, očuvana prirodna staništa uz reka ublažavaju posledice poplava. Zbog svega toga je veoma važno da se rekama upravljai na održiv način jer time doprinosimo i socio-ekonomskom razvoju", izjavila je direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović.

Ona je podsetila da je duž Dunavau poslednjih 150 godina uništeno 80 odsto prirodnih vlažnih područja(!!!), kao biološki najproduktivnijih staništa. 

Posledice su višestruke, među njima su smanjenje populacija riba, narušavanje staništa koja naseljavaju brojne vrste biljaka i životinja, pogoršanje kvaliteta voda, kao i smanjenje površina vlažnih staništa koje su prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda.

"Od osnivanja UNESKO programa „Čovek i biosfera“ 1971. godine, širom sveta je uspostavljeno 669 rezervata biosfere širom sveta, u oko 120 zemalja. Srbija je, sa rezervatom biosfere Golija Studenica takođe deo ove globalne mreže od velikog značaja za razvoj našeg odnosa sa prirodom i za postizanje održivog razvoja. Upravo smo pripremili nominaciju za rezervat biosfere Bačko Podunavlje i nadamo se ćemo već od jeseni ove godine imati dva rezervata biosfere na svetskoj UNESKO listi", istakao je predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom prof. dr Goran Milasinović.

Poznat kao "evropski Amazon", budući UNESCO prekogranični rezervat biosfere kojim će zajedno upravljati države Srbija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Austrija, postaće prvo zaštićeno područje u svetu koje obuvata pet zemalja i najveće u Evropi.

Na ovom području reke Mura, Drava i Dunav formiraju 700 kilometara dug zeleni pojas koji će se sastojati od preko 13 zaštićenih područja koja povezuju skoro milion hektara jednog od najvažnijih rečnih sistema u Evropi.

POGLEDAJTE ČEGA SVE IMA U NAŠIM REKAMA (NAŽALOST)

1/0
Vidi galeriju
undefined splavovi đubre

Glavni cilj projekta je osigurati zaštitu i dobro upravljanje prekograničnim rečnim ekosistemom Mure, Drave i Dunava, ali ništa manje značajan cilj je i očuvanje jedinstvenih i kulturnih vrednosti i bolji život za stanovnike ovog područja. Efikasna zaštita prirode je moguća jedino ako su uključeni ljudi koji žive na tom području koji svaki dan koriste prirodne resurse i usluge koje im prirodna područja pružaju.

Inače, u Beču je ovih dana predstavljen Evropski projekat za očuvanje kečige u Dunavu, u okviru kojeg Poljoprivredni fakultet u Beču i gradske službe rade na ponovnom naseljavanju kečige u jednu od najvećih evropskih reka.

Kečiga pripada porodici jesetri. U svetu postoji oko 27 vrsta jesetri od kojih se šest vrsta mogu  naći u Dunavu. U gornjem delu Dunava su sve vrste osim kečige izumrle.

"Razlog su barijere duž  njihovog plovnog puta i prekomerni lov. Zbog toga su u svetu skoro sve vrste jesetre ugrožene", objašnjava Tomas Fridrih sa Poljoprivrednog fakulteta u Beču.