Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija.
Mošti ove svetiteljke pocivaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera.
Praznik Ognjena Marija, kao i praznici svetiteljki koji slede u avgustu - Blaga Marija i Trnova Petka, u crkvenom kalendaru nije upisan crvenim slovima, ali spada u veoma važne i poštovane praznike u srpskom narodu.
Ova svetiteljka posebno se poštuje medu ženama, tako da se tog dana ne radi ni u kuci, ni u polju, a u narodu se kaže da tog dana ne valja ni konac u iglu udenuti.
Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i, kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, ona spada u "ognjevite" svece.
Obicaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrucine "gori nebo i zemlja", ne rade nikakvi poslovi. U narodnom predanju cuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznicne dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeci na praznik Ognjene Marije.
Sveta mucenica Marina je rodom je iz Antiohije, krstila se u 12. godini i rano je ostala bez majke, a otac ju je, kada je saznao da je hrišcanka, oterao od kuce.
Na putu iz Antiohije ona je srela eparha Olimvrija koji je pošao da goni hrišcane. Pošto je odbila ponudeni brak i zbog njene vere u Gospoda Isusa Hrista, gnevni eparh naredi da je izlože najgorim mukama.
Sveta velikomucenica Marina posecena je macem u 16. godini, u doba cara Dioklecijana. Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu.
U manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, pocivaju njene cudotvorne i svete mošti, koje posecuju i klanjaju im se i pravoslavni i muslimani.
Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.
