Beograd bi trebalo da dobije još jedan most preko Dunava, kod Ade Huje, dužine skoro tri kilometra, čijom izgradnjom bi se spojili Pančevački i Slanački put, najavio je danas gradski arhitekta Milutin Folić.
"Sada rešavamo imovinsko pravne odnose i očekujem da ćemo već krajem naredne i početkom 2018. godine imati spremnu dokumentaciju za taj most", rekao je Folić Tanjugu.
Prema njegovim rečima, predviđeno je da most bude izgrađen u četiri segmenta - od Pančevačkog puta do obaloutvrde, od obaloutvrde do Ade Huje, od Ade do Višnjičkog bulevara i od Bulevara do Slanačkog puta, a novi most planiran je kao deo srednjeg prstena oko prestonice.
Govoreći o infrastrukturnim projektima grada, Folić je podsetio da je u planu i proširenje tramvajskog mosta, izgradnja tunela od Savskog mosta do Bulevara despota Stefana, kao i tunel od mosta na Adi do Autokomande.
"Ukupno, dva tunela i dva mosta, prema prvim procenama, koštala bi oko 400 miliona evra i grad radi na tome da se obezbede sredstava za ta četiri infrastruktirka projekta", rekao je Folić.
Ističe, međutim, da u budžetu grada sada nema novca za finansiranje tih projekata.
"Sada vraćamo stare kredite i nakon toga otvara se mogućnost da se grad dodatno zaduži, ili da na neki drugi način pokrene projekte", kazao je Folić.
Prema procenama, most preko Ade Huje, sa pristupnim saobraćajnicama trebalo bi, objašnjava Folić, da košta oko 180 miliona evra.
"To je procena Direkcije na osnovu ranijeg iskustva. Tunel ispod beorgadskog grebena bi koštao oko 100 miliona vera, a proširenje tramvajskog mosta između 30 i 40 miliona evra", rekao je Folić.
Kada je reč o Savskom mostu, u toku su pripreme za tender za projektovanje mosta, dok je, kada je reč o tunelu, u toku izrada plana detaljne regulacije, koji bi trebalo da bude gotov do sredine sledeće godine, a radi se i analiza dva moguća rešenja.
Prema planu, Savski most će imati po dve saobraćajne trake u oba smera, pešački i biciklistički deo, koji će biti iznad dela kojim idu tramvaji.
U nastavku tog mosta, pored Ekonomskog fakulteta, ulaziće se u tunel ispod beorgadskog grebena, koji će izlaziti u Bulevar despota Stefana.
Nakon analize i izrade plana, znaće se da li će obe trake u oba smera izlaziti u Bulevar despota Stefana, ili će po jedna u svakom smeru "ići" u bulevar, dok će se druge dve ulivati u Cvijićevu ulicu, precizirao je Folić.
"To je važna veza, jer će smanjiti zagađenje u gradu za oko 15 procenata, vreme koje ljudi troše da bi prošli kroz grad za 13-14 odsto, kao i buka", objasnio je Folić i dodao da je izgradnja tunela "logična", budući da, kako kaže, ideja o njegovoj izgradnji postoji od 70-ih godina.
Podsetio je da je uprethodne dve godine grad usvojio oko 130 planova regulacije, te da će se nastaviti na usvajanju novih, jer je cilj da u naredne dve godine ceo grad bude u potpunosti pokriven planovima, kako bi zainteresovani investitori ili građani koje žele da grade mogli da dobiju dozvolu.
Govoreći o neuspelom tenderu za obnovu Slavije, Folić je rekao da ponekad zbog komplikovane administratuivne procedure tenderi moraju da se ponove, ali da se od tog projekta ne odustaje.
Od dva raspisana tendera, za izgradnju fontane na Slaviji i za izgradnju saobraćajnica na tom trgu i Bulevaru oslobođenja, uspeo je samo jedan - za fontanu, pa će se onda, prema ranijim najavama nadležnih, graditi od jeseni, 155 dana, bez zaustavljanja saorbaćaja.
"Mi bismo voleli da se sve radi brzo, odmah, pogotovu projekti za koje već postoje sredstva kao što je obnova Slavije. Ove godine će krenuti fontana, dogodine se nastavlja drugi deo", rekao je Folić.
Podseća da su planirani i radovi na obnovi Ruzveltove, za koju se završava projekat, prema kojem će ta ulica dobiti i biciklističke trake, a koji će biti gotovi za dve godine.
Nakon tih, slede radovi u ulicama Cara Dušana i Kraljice Marije.
Folić je podsetio da je grad nedavno dobio Katalog urbane opreme za uređenje i opremanje javnih površina, čije će sprovođene, uz prethodno donete odluke o baštama i o kioscima, gradu dati "novu dimenziju".
"Ako danas odete na Cvetni trg videćete da su sve tende iste i to daje potpno novu dimenziju, čovek se osecaha kao da je u uređenom delu sveta", rekao je Folić i podvukao da je cilj nadležnih da tako bude u celom gradu, te da se ne postavlja nešto što, kako je rekao, ruži grad.
Dodaje da to nije lako, jer predviđene mere koštaju ugostitelje, te da grad ima razumevanja da se postavljanje tendi radi postepeno.
Navodi da je gotovo 30 odsto kioska u tri centralne gradske opštine zamenjen i da do kraja godine, do kada je zakonski rok, ima dovoljno vremena da u tim opštinama svi kisoci dobiju nov izgled.
Podsetio je da je knjigom standarda grad podeljen u šest zona, koje će imati različit mobilijer, pa će sam centar grada, kao istorijsko jezgro imati kameno popločanje, dok će Novi Beograd imati mobilijar koji odgovara tom modernijem ambijentu.
Ističe da su se nadležni Katalogom, odnosno knjigom standarda, bavili izuzetno temeljno, ugledajući se primere iz sveta poput Beča, Praga, Barselone, Pariza, Ljubljane, koji već imaju takve publikacije i koriste ih godinama.
Podsetio je da se radi na pretvaranju užeg centra prestonice u pešačku zonu, od Trga republike do Studentskog trga, koji će biti obnovljeni.
"Studentski trg će biti jedan od najlepših trgova, angažovali smo možda i najvećeg svetskog arhitektu Borisa Podreku za idejno rešenje Vasine sa Studentskim trgom", rekao je Folić.
U planu je, prema njegovim rečima, uređenje kaldrme na Kosančićevom vencu, kao i arhitektonski konkurs za gradsku galeriju na dnu Ulice kralja Petra, koja će, kako kaže, imati nekoliko nivoa ispod zemlje.
"Kroz projektni zadatak smo dali da se galerija veže za lagum i da se kroz lagum izađe u Karađorđevu ulicu. Tako da će tu biti jedna lepa šetnja kroz istoriju, kroz staro, kroz novo", rekao je Folić i najavio da će se graditi i pasarela koja će povezati Kalemegdan i Savsko šetalište.
