Četvrti opštinski sud u Beogradu oglašava prodaju trpezarije stare 15 godina za 3.000 dinara...deo je oglasa iz "Politike" u kome se objavljuje zaplena i rasprodaja imovine Beograđanina koji nije redovno plaćao rate za kredit.
Četvrti opštinski sud u Beogradu oglašava prodaju trpezarije stare 15 godina za 3.000 dinara, dvoseda i dve fotelje starih 25 godina za 2.000 dinara, stolice za ljuljanje procenjene na 200 dinara… To je samo deo oglasa koji je izašao u sredu u "Poltici", u kome je pobrojano i procenjeno celo pokućstvo izvesnog Beograđanina.
Radi se o sudskom izvršenju u predmetu poverioca "Komercijalne banke" protiv ovog nesrećnog čoveka. Prevedeno na laički jezik, čovek je uzeo kredit, nije ga redovno otplaćivao, pa je banka bila prinuđena da pribegne krajnjoj meri - zapleni i prodaji njegove imovine.
"Čitači" oglasa reći će da se u dnevnim novinama sve češće može videti ovakvo štivo, a upućeni kažu da ima najviše onih čiji sadržaj govori kako određena banka oglašava prodaju stana ili kuće što je ilustracija izvršenja sudskih rešenja u slučajevima naplate hipotekarnih kredita. Radi se uglavnom o kreditima koje su uzimali privatnici za razvoj biznisa, posao im nije krenuo, pa nekretnine date pod hipoteku odlaze "na doboš".
To, čini se, ne uznemirava građane Srbije jer statistika govori da je zaduženost po osnovu bankarskih kredita zabeležila u prva dva meseca ove godine umereni rast od 3,9 odsto i dostigla 306,6 milijardi dinara. Najveći rast od 8,8 odsto postigli su stambeni krediti, a kod potrošačkih kredita zabeležen je pad od 6,2 odsto, naveo je na konferenciji za novinare generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Prosečan stambeni kredit po korisniku na kraju februara iznosio je 36.750 evra, što je znatan rast u odnosu na kraj 2006. godine, kada je vrednost prosečnog stambenog kredita bila 24.600 evra. Dugalić je istakao da je na rast prosečne vrednosti stambenog kredita pre svega uticalo poskupljenje kvadratnog metra stana, ali i sve povoljniji uslovi za uzimanje stambenih kredita i povećanje kreditne sposobnosti građana usled rasta zarada.
Što se tiče kašnjanja u plaćanju (od 60 dana za fizička lica) bilo je ukupno 584 stambena kredita, a korisnici te vrste kredita u plaćanju su uredniji od korisnika ostalih kredita, pošto je prosek kašnjenja 0,2 odsto od iznosa stambenih kredita, a prosek po svim vrstama kredita za fizička lica je 1,2 odsto, rekao je Dugalić.
Korisnici stambenih kredita preko 40 godina neuredniji su u otplati od mlađih, što se može objasniti time da stariji korisnici kredite otplaćuju već više godina, dok su mlađi tek postali korisnici kredita, a problemi u otplati nastaju najčešće u sedmoj godini.
Zanimljivo je da ni u NBS-u niti u Udruženju banaka nemaju tačan podatak koliko se godišnje izvrši sudskih zaplena imovine i novinare upućuju na sudove. Oni ipak tvrde da su građani Srbije u odnosu na stanovništvo regiona, dosta disciplinovani u vraćanju dugova.
Međutim, krajem prošle godine, kao reakcija na vest da se Hrvati sve češće suočavaju sa oduzimanjem vozila kupljenih na lizing, usledila je informacija iz Srbije da lizing kompanije godišnje imaju problema s najmanje hiljadu neredovnih platiša. Radi se o sudskom izvršenju u predmetu poverioca "Komercijalne banke" protiv ovog nesrećnog čoveka. Prevedeno na laički jezik, čovek je uzeo kredit, nije ga redovno otplaćivao, pa je banka bila prinuđena da pribegne krajnjoj meri - zapleni i prodaji njegove imovine.
"Čitači" oglasa reći će da se u dnevnim novinama sve češće može videti ovakvo štivo, a upućeni kažu da ima najviše onih čiji sadržaj govori kako određena banka oglašava prodaju stana ili kuće što je ilustracija izvršenja sudskih rešenja u slučajevima naplate hipotekarnih kredita. Radi se uglavnom o kreditima koje su uzimali privatnici za razvoj biznisa, posao im nije krenuo, pa nekretnine date pod hipoteku odlaze "na doboš".
To, čini se, ne uznemirava građane Srbije jer statistika govori da je zaduženost po osnovu bankarskih kredita zabeležila u prva dva meseca ove godine umereni rast od 3,9 odsto i dostigla 306,6 milijardi dinara. Najveći rast od 8,8 odsto postigli su stambeni krediti, a kod potrošačkih kredita zabeležen je pad od 6,2 odsto, naveo je na konferenciji za novinare generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Prosečan stambeni kredit po korisniku na kraju februara iznosio je 36.750 evra, što je znatan rast u odnosu na kraj 2006. godine, kada je vrednost prosečnog stambenog kredita bila 24.600 evra. Dugalić je istakao da je na rast prosečne vrednosti stambenog kredita pre svega uticalo poskupljenje kvadratnog metra stana, ali i sve povoljniji uslovi za uzimanje stambenih kredita i povećanje kreditne sposobnosti građana usled rasta zarada.
Što se tiče kašnjanja u plaćanju (od 60 dana za fizička lica) bilo je ukupno 584 stambena kredita, a korisnici te vrste kredita u plaćanju su uredniji od korisnika ostalih kredita, pošto je prosek kašnjenja 0,2 odsto od iznosa stambenih kredita, a prosek po svim vrstama kredita za fizička lica je 1,2 odsto, rekao je Dugalić.
Korisnici stambenih kredita preko 40 godina neuredniji su u otplati od mlađih, što se može objasniti time da stariji korisnici kredite otplaćuju već više godina, dok su mlađi tek postali korisnici kredita, a problemi u otplati nastaju najčešće u sedmoj godini.
Zanimljivo je da ni u NBS-u niti u Udruženju banaka nemaju tačan podatak koliko se godišnje izvrši sudskih zaplena imovine i novinare upućuju na sudove. Oni ipak tvrde da su građani Srbije u odnosu na stanovništvo regiona, dosta disciplinovani u vraćanju dugova.
Poternice za vozačima
Tada je iznet i podatak da se broj onih koji su u proteklih pet godina ostali bez automobila, jer nisu bili u stanju da redovno izmiruju svoje mesečne obaveze, meri stotinama.
Pre tri meseca se broj neplatiša procenjivao i kao veći, ako se u obzir uzme podatak da agencija za fizičko-tehničko obezbedjenje "M protekt” svakodnevno, u ime nekoliko lizing kompanija, o otplati rata za automobile pregovara sa bar tri problematična dužnika, kao i priznanje jedne od lizing kuća da se zbog namirivanja dugova mesečno nateže sa oko dve stotine klijenata.
Primera radi, "Hipo Alpe Adrija lizing” izašao je krajem decembra prošle godine sa podatkom da je za pet godina poslovanja sklopio oko 19.000 ugovora za kupovinu na lizing, od čega se oko 11.970 odnosi na automobile. Ta kuća je, prema njihovim tvrdnjama, oduzela nešto više od 100 vozila. Malo rigorozniji je "VB lizing”, koji je saopštio da je oduzeo isto toliko vozila od oko 6.000 ugovorenih za tri godine poslovanja…
U bankama i liznig komapnijama objašnjavaju i kako se izlazi na kraj sa onima koji uzimaju pozajmice, ali ih i ne vraćaju. Tvrde da je najvažnija kvalitetna procena rizika (koliko je klijent rizičan), ali i uspešnim radom službe za naplatu potraživanja.
"Posle druge opomene klijent ima rok od osam dana da uplati ceo dug. Ako to ne učini, ugovor se smatra poništenim i službenici se nenajavljeno pojavljuju na vratima klijenta. Tek u jedan odsto slučajeva stvarno dolazi do raskida ugovora. Tada prodajemo automobile putem oglasa na našem sajtu ili ih ponovo dajemo u lizing kao polovne. Ukoliko ne pronadju vozilo obaveštavaju policiju, koja raspisuje poternicu", objasnio je proceduru Slobodan Janošević iz pravne službe "VB lizinga” u izjavi za medije.
Kada je reč o oduzimanju vozila, jedino merodavno je izvršno rešenje nadležnog suda. Policija stiže u pomoć ako se automobil ne nalazi na naznačenoj adresi, ako je utajen i ne može mu se ući u trag. U tom slučaju raspisuje se potraga, a korisniku lizinga sledi krivična prijava. Ako je kupac bio "mudrica" pa falsifikovao dokumenta i odvezao se van granica zemlje u potragu se uključuje i Interpol.
U Udruženju banak kažu da je broj lizing ugovora na kraju februara opao za 2,1 odsto u odnosu na početak godine, broj ugovora bio je 16.595, a broj korisnika 15.893.
(Ana Ćešić, MONDO)
