Ovaj talentovani student treće godine Biološkog fakulteta u Beogradu osvojio je prestižnu nagradu "Stephen Kuffler" koja je najveće priznanje koje naučnik tih godina može da dobije, piše "Nova ekonomija".

U moru sumornih vesti, hronike i politike, lepa vest poput ove morala bi da odjekne poput eksplozije. Nagrada "Stephen W. Kuffler" koju dodeljuje Mađarska akademija nauka uz finansijsku podršku Evropske komisije pripala je baš jednom studentu Beogradskog univerziteta, koji je do fantastičnih rezultata putem istraživanja došao bez ijednog jedinog uloženog dinara.

Filip je dve godine radio na projektu koji je za cilj imao ispitivanje interakcija jonoizmenjenih formi zeolita tipa A sa DNK molekulima, karakterizaciju procesa i ispitivanje termodinamičkih parametara i kinetičkih mehanizama, kao i primenu rezultata u molekularno-biološkim metodama.

Šta je to tačno "nobelovac" objašnjava za "Novu ekonomiju".

"Početna ideja nam je bila da izolujemo DNK za potrebe medicine i biologije, a kako bismo to uradili vratili smo se teorijskim korenima. Tokom rada smo shvatili da isti proces može da se iskoristi za stvaranje biosenzora, što može da bude od velike koristi u daljem razvoju nauke", kaže Filip.

Počeo je da se bavi ovom temom dok je još bio u srednjoj školi i bez ijednog uloženog dinara, koristeći opremu laboratorije Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, postigao je toliko dobre rezultate da je komisija mesecima razgledala prijavljene radove i rešila baš njega da nagradi. Komisiju su, između ostalih, činila tri dobitnika Nobelove nagrade, profesori sa Harvarda i članovi Američke akademije nauka.

"Ovo je pre svega veliki podstrek, jer nagrada podrazumeva 800.000 forinti, ili oko 2.000 evra, a to je novac koji mora biti uložen u dalji razvoj projekta i time ću se baviti narednih godinu dana. Ujedno je ovo i velika čast, jer je reč o zaista prestižnoj nagradi koja je za naš nivo nešto najbliže Nobelovoj nagradi", kaže mladi naučnik.