Srpska pravoslavna crkva i vernici sećaju se danas prebodobne Majke Angeline, despotice srpske.
Ova srpska svetiteljka je kćerka albanskog kneza Đorđa Arijanita Komnina iz elbasanskog kraja, svastika čuvenog kneza Đurađa Kastriotića - Skenderbega i žena srpskog despota Stefana Brankovića, sina Đurađa Brankovića.
Sa svojim mužem delila je svu muku života, kako u Srbiji, tako i u izgnanstvu u Albaniji i Italiji.
Svoje sinove Maksima i Jovana vaspitala je u hrišćanskom duhu. Kada joj se muž upokojio, zamonašila se i posvetila molitvi i delima milosrđa, te opravljanju i zidanju crkava i manastira.
Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460.
U Albaniji su ostali kratko, dok im se nije rodio prvi sin Đorđe. Nakon godinu dana napustili su Albaniju i po preporuci Skenderbega, Angelininog zeta, otišli u Italiju.
Tu je u siromaštvu provela više od 15 godina, sve do smrti despota Stefana 1476.
Rodila je još jednog sina, Jovana, i kćerku Mariju, koju je udala za monferatskog markiza Bonifacija.
Na poziv mađarskog kralja Matije Korvina, Angelina je krenula sa dvojicom sinova preko Beča i Budima za Srem.
Prvo mesto bilo joj je Kupinovo u kome je podigla crkvu Svetog apostola Luke. Tu je položila mošti svog muža.
Podigla je i ženski manastir nedaleko od budućeg manastira Krušedol, gde je provela ostatak života u molitvi, bdijući nad moštima supruga i sinova. Tu je i sahranjena.
Njene čudotvorne mošti kasnije su prenete u manastir Krušedol koji su Turci 1716. zapalili zajedno s moštima svih Brankovića.
U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa. Volela je knjigu i stalno je čitala.
Život Mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru.
Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od srpske vlastele.
Upokojila se 1520. godine.
Lik prepodobne Mati Angeline nalazi se na svim ikonama Brankovića, a prikazana je kao monahinja, s krstom u desnoj ruci.
