Dragan Đilas očekuje da će Vlada Srbije omogućiti koncesionaru za autoput Horgoš-Požega da započne izgradnju, ali da on mora dati garancije da će put biti završen.
Ministar za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas izjavio je u sredu da očekuje da će Vlada Srbije omogućiti koncesionaru za autoput Horgoš-Požega da započne izgradnju, ali da mora dati garancije da će put biti završen.
Na konferenciji za novinare on je rekao da Vlada ne može da prihvati da se tako veliki projekat započne bez garancije da će biti završen i da se zato svaki zahtev za promenu ugovora za izgradnju puta mora razmotriti veoma pažljivo.
"Nije realno da neko ko započinje gradnju autoputa kaže - do 31. decembra ću da napravim finansijski konstrukciju koju nisam uspeo da napravim godinu dana, a ako ne uspem vi mene isplatite za to što sam uradio, a vama neka je Bog u pomoći", rekao je Đilas.
On je ocenio da je izgradnja autoputa značajna za Srbiju i da misli da će članovi Vlade na sednici pokušati da nađu kompromisno rešenje koje će koncesionaru omogućiti dodatno vreme da ispuni obaveze.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da Vlada Srbije na sednici u četvrtak neće doneti odluku da radovi na autoputu Horgoš-Požega počnu 2. aprila, već će DS i G17 plus insistirati da se početak radova odloži dok koncesionari ne obezbede finansijska sredstva. To je prvi preduslov početka realizacije koncesionog ugovora.
Do nesporazuma u vezi sa koncesijom došlo je na Odboru za privredu i finansije Vlade Srbije, koji je održan u utorak, gde je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić insistirao da se prihvati primena koncesionog ugovora, iako koncesionar nije ispunio osnovni uslov.
On je najavio da bi koncesionari mogli da obezbede finansijsku konstrukciju tek u decembru, jer "Dojče banka" ne želi da ulazi u posao pre tog datuma, ali upućeni ocenjuju da je Ilić želeo da preseče crvenu vrpcu u toku predizborne kampanje.
Ilić je insistirao da koncesionari počnu sa radovima sa sredstvima koja imaju, kao i da se 10 miliona evra, deponovanih kao garancija, usmeri u radove na ovom projektu. To bi značilo da država finansira ono što bi trebalo koncesionar, a onda da se radovi obustave 31. decembra kako bi se sačekala odluka "Dojče banke", predložio je Ilić.
Ministar za kapitalne investicije je otišao i korak dalje i naveo da bi koncesionari odmah mogli da počnu da naplaćuju putarinu na deonici od Horgoša do Beograda, a da im se novac koji su uložili, kada obezbede finansijsku konstrukciju, vrati kao da su radili posao za državu.
Predstavnici DS i G17 u Odboru za privredu i finansije odmah su odbili predlog ministra Ilića, posle čega je on rekao da je u tom slučaju jedini izlaz da sa svojim predlogom ide direktno na Vladu.
"Na Vladi ćemo tražiti da se bar na tri-četiri meseca odloži početak radova, dok se ne zatvori konstrukcija", kaže sagovornik "Blica", član Vlade Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
Prema procenama stručnjaka, autoput Horgoš-Požega nije evropski tranzitni put niti je za Srbiju mnogo isplativ i mnogi smatraju da Ilić gura svoj san o izgradnji autoputa, ne uzimajući u obzir činjenicu da je ulazak Bugarske i Rumunije u EU prouzrokovao dramatičan pad prometa prema Bliskom istoku u drumskom saobraćaju kroz Srbiju.
Procenjuje se da će dodatnom padu prometa doprineti završetak mosta na Dunavu, koji će povezati Kalafat u Bugarskoj sa Vidinom u Rumuniji.
Za Srbiju trebalo bi to da bude signal za uzbunu. Ova tranzitna zona mogla bi u potpunosti da izbaci iz igre tranzit kroz Srbiju. To bi znatno oštetilo budžet.
Da bi nadoknadila potencijalne gubitke u prometu između istoka i zapada, Srbija mora da razvije koridor 10, koji ide od severa prema jugu Srbije i dalje kroz Makedoniju i Grčku do Turske.
(MONDO)
Na konferenciji za novinare on je rekao da Vlada ne može da prihvati da se tako veliki projekat započne bez garancije da će biti završen i da se zato svaki zahtev za promenu ugovora za izgradnju puta mora razmotriti veoma pažljivo.
"Nije realno da neko ko započinje gradnju autoputa kaže - do 31. decembra ću da napravim finansijski konstrukciju koju nisam uspeo da napravim godinu dana, a ako ne uspem vi mene isplatite za to što sam uradio, a vama neka je Bog u pomoći", rekao je Đilas.
On je ocenio da je izgradnja autoputa značajna za Srbiju i da misli da će članovi Vlade na sednici pokušati da nađu kompromisno rešenje koje će koncesionaru omogućiti dodatno vreme da ispuni obaveze.
Dnevnik "Blic" prethodno je objavio da Vlada Srbije na sednici u četvrtak neće doneti odluku da radovi na autoputu Horgoš-Požega počnu 2. aprila, već će DS i G17 plus insistirati da se početak radova odloži dok koncesionari ne obezbede finansijska sredstva. To je prvi preduslov početka realizacije koncesionog ugovora.
Do nesporazuma u vezi sa koncesijom došlo je na Odboru za privredu i finansije Vlade Srbije, koji je održan u utorak, gde je ministar za infrastrukturu Velimir Ilić insistirao da se prihvati primena koncesionog ugovora, iako koncesionar nije ispunio osnovni uslov.
On je najavio da bi koncesionari mogli da obezbede finansijsku konstrukciju tek u decembru, jer "Dojče banka" ne želi da ulazi u posao pre tog datuma, ali upućeni ocenjuju da je Ilić želeo da preseče crvenu vrpcu u toku predizborne kampanje.
Ilić je insistirao da koncesionari počnu sa radovima sa sredstvima koja imaju, kao i da se 10 miliona evra, deponovanih kao garancija, usmeri u radove na ovom projektu. To bi značilo da država finansira ono što bi trebalo koncesionar, a onda da se radovi obustave 31. decembra kako bi se sačekala odluka "Dojče banke", predložio je Ilić.
Ministar za kapitalne investicije je otišao i korak dalje i naveo da bi koncesionari odmah mogli da počnu da naplaćuju putarinu na deonici od Horgoša do Beograda, a da im se novac koji su uložili, kada obezbede finansijsku konstrukciju, vrati kao da su radili posao za državu.
Predstavnici DS i G17 u Odboru za privredu i finansije odmah su odbili predlog ministra Ilića, posle čega je on rekao da je u tom slučaju jedini izlaz da sa svojim predlogom ide direktno na Vladu.
"Na Vladi ćemo tražiti da se bar na tri-četiri meseca odloži početak radova, dok se ne zatvori konstrukcija", kaže sagovornik "Blica", član Vlade Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
Prema procenama stručnjaka, autoput Horgoš-Požega nije evropski tranzitni put niti je za Srbiju mnogo isplativ i mnogi smatraju da Ilić gura svoj san o izgradnji autoputa, ne uzimajući u obzir činjenicu da je ulazak Bugarske i Rumunije u EU prouzrokovao dramatičan pad prometa prema Bliskom istoku u drumskom saobraćaju kroz Srbiju.
Procenjuje se da će dodatnom padu prometa doprineti završetak mosta na Dunavu, koji će povezati Kalafat u Bugarskoj sa Vidinom u Rumuniji.
Za Srbiju trebalo bi to da bude signal za uzbunu. Ova tranzitna zona mogla bi u potpunosti da izbaci iz igre tranzit kroz Srbiju. To bi znatno oštetilo budžet.
Da bi nadoknadila potencijalne gubitke u prometu između istoka i zapada, Srbija mora da razvije koridor 10, koji ide od severa prema jugu Srbije i dalje kroz Makedoniju i Grčku do Turske.
(MONDO)
