Dileme o tome kakav hleb jedemo i da li to odgovara onome što piše na deklaraciji, mogla bi da se reši novim pravilima propisanim za pekarsku industriju.
Naime, u Ministarstvu poljoprivrede navode da je pre nekoliko dana usvojen novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenine koji će zameniti propis koji je na snazi još iz 1995. godine.
Načelnik Republičke poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović kaže Tanjugu da je cilj donošenja Pravilnika, čija je izrada okupila predstavnike proizvođača, Ministarstva, instituta i fakulteta, da se omogući jedan bolje postavljeni sistem u pogledu bezbednosti kvaliteta proizvoda.
AKO JE RAŽANI, ONDA MORA...
Kao najvažniju izmenu propisa Vujović navodi to što su jasnije određeni procenti koji moraju da budu poštovani kako bi neko svoj hleb nazvao - ražanim, kukuruznim, heljdinim, speltinim.
Kako je kazao, cilj je bio da se prepoznaju standardi i odrednice koje će omogućiti da se ujednači pristup kvalitetu.
"Ovaj pravilnik je usaglašen po pitanju kvaliteta sa propisima koji se primenjuju u inostranstvu i mislimo da će potrošačima i proizvođačima biti jasnije kako taj proizvod po pitanju kvaliteta treba da izgleda", rekao je Vujović.
On ističe da se radna grupa potrudila da postavi jasnija pravila u odnosu na ono sto je najviše zbunjivalo potrošače, a pre svega, kada se radi o vrstama hleba poput ražanog, hleba od kukuruznog brašna, od heljde.
"Precizirali smo koji je to odnos sirovina u proizvodu da bi on mogao da se nazove ražanim hlebom", rekao je on i dodao da su u prethodnom pravilniku postojala pravila koja su na neki način bila nejasna.
Prema novim pravilima, koja će na snagu stupiti od januara 2018. godine, ukoliko raženi hleb nema u sebi minimum 70 odsto tog brasna, ne može se smatrati takvim hlebom.
"Ukoliko heljdin hleb nema u sebi 30 odsto heljde, ne može se nazvati heljdinim hlebom", objasnio je Vujović.
