’Vaginini monolozi’ su više od predstave, oni su gromoglasan poziv da se nasilje nad ženama i decom zaustavi.
’Vaginini monolozi’ su više od predstave, oni su gromoglasan poziv da se nasilje nad ženama i decom zaustavi.
Taj poziv sa teatarske pozornice je i duhovit i optimističan, ali i potresan i otrežnjujući.
Uputile su ga zajednički umetnice i javne ličnosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sa Velike scene Ateljea 212, na V-Dan, 29. marta.
Na taj način se Beograd i region pridružuju svetskom V-Day pokretu, koji je pre deset godina osnovala Iv Ensler, autorka Vagininih monologa. Odlučne da stvore siguran svet bez nasilja i straha za sve žene i decu, pod V-zastavom udružile su se aktivistkinje zagrebačkog Centra za ženske studije, sarajevske Fondacije Cure i organizacije Anti Trafiking Centar iz Beograda i okupile neverovatnu žensku ekipu, koja će, igrajući u sličnom sastavu predstave u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu, skrenuti pažnju na ovaj veliki društveni problem na kretivan i drugačiji način.
DOK NASILJE NE PRESTANE.
Monologe u Beogradu izvele su Mirjana Karanović, Cvijeta Mesić, Ana Sofrenović, Sanja Vejnović, Maja Posavec, Kristina Krepela, Tijana Dapčević, Mirjana Bobić Mojsilović, Luna Lu, Duška Jovanić i Nensi Abdal Saki, a režiju potpisuje Anja Suša, proširujući monologe u jedinstven umetnički performans.
Svojom igrom predstavu su otvorile Dalija Aćin I Ana Ignjatović, a novi kontekst u okviru predstave dobio je i nagradjivani video rad Milice Tomić – “Ja sam Milica Tomić”, u kome se autorka bavi nasiljem kao globalnim problemom. Predstavu je zatvorila Ana Djordjević izvodjenjem songa iz triptiha “Oglasi”.
Anti Trafiking Centar, koji organizuje obeležavanje V-Dana i predstavu u Beogradu, ukupan prihod od prodaje karata namenjuje najstarijem beogradskom Skloništu za žene i decu žrtve nasilja, čiji je opstanak nedostatkom finansijskih sredstava doveden u pitanje.
Studiju o nasilju nad ženama u Srbiji i Crnoj Gori je za izveštaj Svetske zdravstvene organizacije uradio Autonomni ženski centar na uzorku od 1.500 žena iz 11 beogradskih opština starosti od 15 do 49 godina, gde je nešto više od polovine ispitanica završilo višu školu ili fakultet, dok je 45 odsto srednjoškolskog obrazovanja. Podaci su sakupljeni 2002, a publikovani 2004. godine i pokazuju sledeće podatke:Taj poziv sa teatarske pozornice je i duhovit i optimističan, ali i potresan i otrežnjujući.
Uputile su ga zajednički umetnice i javne ličnosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sa Velike scene Ateljea 212, na V-Dan, 29. marta.
Na taj način se Beograd i region pridružuju svetskom V-Day pokretu, koji je pre deset godina osnovala Iv Ensler, autorka Vagininih monologa. Odlučne da stvore siguran svet bez nasilja i straha za sve žene i decu, pod V-zastavom udružile su se aktivistkinje zagrebačkog Centra za ženske studije, sarajevske Fondacije Cure i organizacije Anti Trafiking Centar iz Beograda i okupile neverovatnu žensku ekipu, koja će, igrajući u sličnom sastavu predstave u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu, skrenuti pažnju na ovaj veliki društveni problem na kretivan i drugačiji način.
DOK NASILJE NE PRESTANE.
Monologe u Beogradu izvele su Mirjana Karanović, Cvijeta Mesić, Ana Sofrenović, Sanja Vejnović, Maja Posavec, Kristina Krepela, Tijana Dapčević, Mirjana Bobić Mojsilović, Luna Lu, Duška Jovanić i Nensi Abdal Saki, a režiju potpisuje Anja Suša, proširujući monologe u jedinstven umetnički performans.
Svojom igrom predstavu su otvorile Dalija Aćin I Ana Ignjatović, a novi kontekst u okviru predstave dobio je i nagradjivani video rad Milice Tomić – “Ja sam Milica Tomić”, u kome se autorka bavi nasiljem kao globalnim problemom. Predstavu je zatvorila Ana Djordjević izvodjenjem songa iz triptiha “Oglasi”.
Anti Trafiking Centar, koji organizuje obeležavanje V-Dana i predstavu u Beogradu, ukupan prihod od prodaje karata namenjuje najstarijem beogradskom Skloništu za žene i decu žrtve nasilja, čiji je opstanak nedostatkom finansijskih sredstava doveden u pitanje.
Svaka četvrta žena u Beogradu u nekom periodu života bila je žrtva nasilja koje je izvršio muškarac sa kojim je u vezi ili braku. Većina žena vraća se da živi sa nasilnikom, uglavnom zbog dece, molbe partnera i nemogućnosti da ostanu tamo gde su pobegle.
23% žena obuhvaćenih anketom uglavnom je prijavilo fizičko nasilje, dok je 6% izjavilo da su bile izložene seksualnom nasilju.
Tokom trudnoće nasilju su češće bile izložene žene sa osnovnim (33%) i srednjim obrazovanjem (28%), nego one sa višim i visokim (20%) obrazovanjem.
22% žena koje su doživele nasilje od strane partnera pomislilo je na samoubistvo.
27% žena nikome nije ispričalo za nasilje koje su doživele, dok su se one koje su to činile najčešće obratile prijateljima, a ne porodici.
Znak za uzbunu je činjenica da se 78% žena za pomoć nije obratilo nijednoj instituciji, 12% ispitanica je zatražilo pomoć policije, 10% zdravstvenih službi, 6% do 9% obratilo se za pomoć centrima za socijalni rad, a 2% se javilo nevladinim organizacijama.
Glavni razlog zbog kojeg su se žene obratile za pomoć (63%) je što više nisu mogle da podnesu nasilje, a 30% je bilo ozbiljno povređeno.
67% ispitanica koje su doživele fizičko nasilje nisu potražile pomoć, jer su smatrale određen vid nasilja ''normalnim'' ili ne tako ozbiljnim da bi potražile pomoć.
Prema istraživanju Viktimološkog društva Srbije (objavljeno 2002. godine - “Porodično nasilje u Srbiji”, urednica Dr Vesna Nikolić-Ristanović), u svim oblicima nasilja, 63,5% slučajeva psihičkog nasilja, 72,8% pretnji, 74,8% fizičkog nasilja, 75% upotrebe oružja i 88,5% seksualnog nasilja, nasilnik je najčešće muž ili partner. Kao nasilnik se često pojavljuje i otac, i to sa: 16,1% psihičkog nasilja, 14,7% pretnji, 12,1% fizičkog nasilja i 9,6% zloupotrebe oružja.
Nasilnici su, kao i žrtve, u najvećem procentu osobe sa završenom srednjom školom (51,2%). Međutim, kao i među žrtvama, i među nasilnicima su u značajnoj meri (22,4%) zastupljena lica sa završenom višom školom i fakultetom, a zapaža se i učešće onih sa magistraturom i doktoratom (2%). Takođe, veoma značajan podatak je, da je među nasilnicima veća zastupljenost onih koji imaju višu školu i fakultet, nego lica koja imaju završenu samo osnovnu školu (18,4%).
Trogodišnji izveštaj Autonomnog ženskog centra objavljen 2003. godine pod nazivom “Ne želim više da živim u strahu” potvrđuje da u Srbiji:
Skoro svaka druga žena (46,1%) trpi neki oblik psihičkog zlostavljanja,
Svaka treća (30,6%) je žrtva nasilja u porodici.
Ta priča ispričana u više glasova čini “Vaginine monologe”.
(MONDO)
