Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio da je u toj zemlji procenat broja pozitivnih odgovora na zahteve za azil iz Srbije manji od 0,1 odsto, odnosno da jedan od 1.000 podnosilaca azila iz Srbije u Nemačkoj i dobije azil.
Ditman je na trećim Beogradskim dijalozima, govoreći o migrantima iz Srbije i njihovoj reintegraciji, rekao da je važno doći do odgovora na pitanja šta Nemačka i Srbija mogu zajedno da učine kako bi ljudima koji se vraćaju omogućli integraciju, ali još važnije šta uraditi da oni vide perspektivu u Srbiji i da je ne napuštaju.
Navodeći da u Nemačku najčešće odlaze najslabije grupe građana, pre svega Romi, Ditman je rekao da je Nemačka posebno anagžuje na tom problemu, te da je i državni ministar za Evropu Mihael Rot, koji boravi u poseti Srbiji, razgovarao o tome sa nevladinim organizacijama iz Vojvodine.
"Dajemo poseban politički značaj tom pitanju, ali i veliku finansijsku pomoć", rekao je Ditman i precizirao da je Nemačka sa tri miliona evra finansirala različite projekte kako bi se u romskih neformalnim naseljima u Srbiji omoućilo bolje snabdevanje vodom i kako bi se poboljšao život Roma.
A rast se, primetio je, može omogućiti samo ako najslabiji nađu mesto u društvu.
On je dodao da je Nemačka u prethodnih nekoliko godina sa više od 1,6 milijardi evra, kroz saradnju sa srpskim partnerima realizovala nekoliko projekata radi obezbeđivanja vodosnabdevanja, grejanja u u romskim naseljima.
"Nemačka će Srbiju blisko podržavati u svim izazovima i naporima, kao partnera, kao što joj pruža podršku na njenom njenom putu ka EU", podvukao je Ditman.
Podsetivši da je prošle godine pokrenut program Nemačko-srpskog foruma, on je rekao da je njegova ideja upravo da se diskutuju pitanja koja se u posebnoj meri odnose na dve zemleje.
"To ne znači samo pitanje migranata iz Srbije, ne samo pitanje otići ili ostati, već i pitanje povratka, kako će oni koji se vraćaju, podnosioci zahteva za azil, kakve probleme imaju kad se vrate i kakve su im šanse za zaposlenje", rekao je Ditman.
Istakao je da se u tom pogledu treba pre svega koncentrisati na regione gde su prihodi niski i poboljšanju infrastrukture u opštinama koje su posebno pogođene izbegličkom krizom, te da po tom pitanju Nemačka i Srbija blisko sarađuju.
Ditman je rekao i da postoji saradnja sa srpskom i nemačkom privrednom komorom, kao i sa privrednicima, za unapređenje strukovnog obrazovanja.
"Tu se angažujemo u ruralnim oblastima, i raduje nas što smo za više od 15.000 učenika ponudili atraktivno okruženje za učenje, kako bi oni videli budućnost u Srbiji", rekao je Ditman.
On je dodao da Nemačka pruža doprinos ostavrenju vladinog prioriteta, a to je podrška preduzetništvum, angažocanjem u jačanju finansijskog sektora, ali i prilikom dodeljivanja kredita malim i srednjih preduzećima, koja su, kako je rekoa, važna jer stvaraju radna mesta.
"Pitanja ostanka ili odlaska su vrlo slojevita i zajedno ćemo morati da pokušamo da pronađe odgovore na njih i siguran sam da će dijalog u ostvetljavaju ovog pitanja oredstavljati dalji korak i da će biti vrlo produktivan", zaključio je Ditman.
