Marković je svom nekadašnjem najbližem saradniku poručio da je tim svedočenjem "izgubio čast".

Marković, koji je prvooptuženi za ubistvo Ćuruvije, negirao je Ulemkove navode, tvrdeći da nekadašnji komadant JSO ne govori istinu.

Izlažući detaljno primedbe na Ulemekov iskaz, Marković je naglasio da sastanka u njegovoj kancelariji, koji je Ulemek opisao u svedočenju, nikada nije ni bilo.

Bivši šef DB-a je napomenuo da ovo nije prvi put da je Ulemek nudi svoje usluge vlasti i da ga ona koristi.

A na Ulemekovo objašenje da je rešio da priča da bi povratio oduzetu čast, Marković je naveo: "Moram da mu poručim da čast niko ne može da mu oduzme - može samo da je izgubi, što se upravo dogodilo".

Ulemek je u jučerašnjem svedočenju rekao da nema neposrednja saznanja o ubistvu novinara osim onoga što je saznao iz razgovora sa tadašnjim načelnikom DB-a prvooptuzenim u postupku za ubistvo Ćuruvije - Radomirom Markovićem u njegovoj kancelariji.

Ulemek je ispričao da je Marković u tom razogovoru Romića i Kuraka nazvao "Radonjinim ljudima koji su ubili Ćuruviju".

Navodeći da mu je prećeno zbog svedočenja protiv DB-ovaca, Ulemek je u više navrata je odbio da kaže ko mu je, gde i kada uputio pretnje, navodeći da će to sam da reši.

MILOŠ SIMOVIĆ: PLAŠIM SE, PRETE MI

Pripadnik zemunskog klana Miloš Simović rekao je na suđenju da su njemu i njegovom bratu Aleksandru pretili da odustane od svedočenja. Simović je ostao pri pri iskazu iz istrage kojim tereti okrivljene.

On je rekao da su mu pretnje prenete preko porodice, ali da ne zna od koga potiču i da ne želi da odgovara na pitanja jer se plaši za njenu bezbednost.

Simović je prethodno ispričao da je pre nekoliko godina, kada je uhapšen, pričao Tužilaštvu o slučaju Ćuruvija, ali da nije bilo efekta, kao i o ubistvu premijera Zorana Ðinđića "želeći da se sazna istina".

"Ja sam Tužilaštvu rekao ko je naručio ubistvo Ðinđića i znaju o kom se političaru radi", rekao je Simović.

Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, rekao je da je to manipulacija Tužilaštva za organizovani kriminal koje je dužno da obezbedi uslove da okrivljeni svedoče i budu ispitane tvrdnje o pretnjama.

"Simović se nalazi u uslovima gde se i posete porodica prisluškuju", rekao je Mašić.

Na pitanje advokata Stevana Protića, branioca Miroslava Kuraka kojem se sudi u odsustvu, da li mu je prećeno zbog izjava pred tužiocem o slučaju Ćuruvija ili Ðinđić, Simović je ponovio da neće odgovarati na pitanja.

U iskazu Simović je pred tužiocem ispričao da je od Milorada Ulemeka Legije čuo da je Ćuruvija ubijen po nalogu prvooptuženog Markovića i da su to uradili optuženi Ratko Romić i Kurak.

On je tada ispričao i da je zemunski klan po nalogu Ulemeka trebalo da ubije Romića i Kuraka, ali se od toga odustalo.

ALEKSANDAR SIMOVIĆ ODBIO DA SVEDOČI, ZABRINUT ZA PORODICU

Aleksandar Simović odbio je pred Specijalnim sudom da svedoči o ubistvu Ćuruvije, kao i da odgovara na pitanja suda, tužilaštva, optuženih i odbrane.

Simović, koji služi višegodišnju kaznu zatvora zbog učešća u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića i druge zločine, objasnio je to razlozima lične prirode.

"Razlozi su lične prirode, da ne bi svoju porodicu doveo u neprijatnu situaciju", rekao je on.

Na zahtev predsedavajućeg sudskog veća sudije Snežane Jovanović objasni tu tvrdnju, Simović je odgovorio da ne želi da njegova porodica ima bilo koji problem u životu.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, pripadnici tog centra Ratko Romić i Milan Kurak - koji se tereti da je neposredni izvršilac ubistva.

Radonjić i Romić se nalaze u pritvoru od hapšenja u januaru 2014. godine.

Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Radonjić i Marković se terete za podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo, a svima im preti kazna od 30 do 40 godina zatvora.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, a radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.