Program primene dualnog obrazovanja, na kojem radi Ministarstvo prosvete, biće završen za pola godine. Šarčević: Menjaju se zakoni da bi đaci dobili nadoknadu za rad. I privreda će se direktno uključiti
Kompanije ce u skoroj buducnosti moci da finansiraju škole, a njihovi predstavnici dobice mesto u školskim odborima. Privreda ce postati novi cinilac u obrazovanju. Sve to je važno zbog uvodenja dualnog obrazovanja, a da bi bilo izvodljivo morace da prethodi izmena prosvetnih zakona, najavljuje Mladen Šarcevic, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
On je nedavno izjavio i da je dualno obrazovanje prioritet u naredne cetiri godine, ne samo resornog ministarstva, nego i citave vlade.
Predstavnici privrede na neki nacin vec su prisutni u srednjim strucnim školama, ali ce sada dobiti mnogo vecu ulogu. Siniša Kojic, direktor Politehnicke škole u Kragujevcu i predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije, objašnjava za "Novosti" da jedan od tri clana školskog odbora koje delegira lokalna samouprava mora da bude predstavnik socijalnih partnera škole.
"Svaka podrška, posebno ovako sistemska, kada je daje država, pomoci ce da se privuce više kompanija. Umrežavanje privrede i obrazovanja je važan pomak", naglašava Kojic. "Bice dobro što ce kompanije moci još aktivnije i direktnije da se ukljuce u kreiranje obrazovnog procesa".
On objašnjava da su firme uveliko aktivni partneri Politehnicke škole, ciji ucenici prakticna znanja sticu u nekoliko desetina kompanija i majstorskih radionica. Medu prvima su ukljuceni u projekat kooperativnog obrazovanja u Srbiji, koje bi izmenom zakona trebalo da preraste u dualno, nalik onom u nemackom, austrijskom i švajcarskom obrazovnom sistemu.
Važan podstrek nekim ucenicima za dualno obrazovanje bice i to što za praktican rad u kompaniji dobijaju nadoknadu. "Ðaci koji su vec ukljuceni u ovakav model obrazovanja dobijaju izmedu 5.000 i 10.000 dinara. Važno je da taj iznos bude koliko-toliko ujednacen, da se veže za minimalnu cenu rada. Kompanije uvek pristaju da dacima plate ishranu, prevoz, opremu za rad, a onda i nekoliko hiljada dinara nadoknade. Upravo to je jedno od osnovnih obeležja dualnog obrazovanja",objašnjava direktorka centra sektora za edukaciju PKS Mirjana Kovacevic. "U starijim razredima ucenici više ucestvuju u procesu proizvodnje, pa je i nadoknada veca u trecem nego u drugom razredu".
U Ministarstvu prosvete formiran je tim koji se bavi samo dualnim obrazovanjem, cije uvodenje ce biti spremno, najavljuju, vec za šest meseci. Za to je potrebno promeniti Zakon o radu, jer važeci propisi ne predvidaju mogucnost da ucenici dobijaju "platu" za praktican rad. "Nacionalni model dualnog i preduzetnickog obrazovanja" je dokument koji ce ici pred Vladu Srbije na usvajanje.
Menjace se i krovni prosvetni zakon - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Njegovu inovaciju inicirala je Privredna komora Srbije.
"Jasno je propisano ko sve može da obavlja obrazovni rad, a da bi i privreda mogla da se direktno ukljuci u strucno školovanje ucenika, mora da bude prepoznata u zakon", objašnjava Mirjana Kovacevic. "
Važno je i da se definiše koja su prava i obaveze instruktora u kompanijama, koji rade sa ucenicima. Treba da se propiše koji stepen strucne spreme treba da imaju. Važno je da pored toga što imaju prakticna znanja, budu obuceni i za rad sa decom".
Ona napominje da je ukljucivanje privrede u obrazovanje važno i da bi se pratile promene u proizvodnim procesima. Školski sistem, dodaje, ne može tako brzo da se menja, pa je dobro da ucenici u kompaniji dobijaju nova znanja, koja su tražena na tržištu rada.
