Uprkos činjenici da se problemima Roma, koji širom sveta obeležavaju svoj dan, decenijama bave brojne svetske organizacije, institucije i političari, njihov ekonomski, politički i društveni položaj ne menja se ni na pragu 21. veka
Uprkos činjenici da se problemima Roma, koji u utorak 8. aprila širom sveta obeležavaju svoj dan, već nekoliko decenija bave brojne svetske vladine i međunarodne organizacije, kao i institucije i političari, njihov ekonomski, politički i društveni položaj nije se bitnije poboljšao ni na pragu 21. veka.
Taj najstariji izbeglički narod, koji je u stalnom i, u većini slučajeva, prinudnom kretanju i seobama, što simbolizuje i točak na njihovoj zastavi, živi, uglavnom, na marginama društva, sa najmanje prava i uvažavanja.
Ustanovljen kako bi se skrenula pažnja javnosti na težak položaj ovog naroda, a zemlje u kojima živi podstakle na borbu protiv njegove segregacije i diskrimimacije, Svetski dan Roma, kao što je to i obično slučaj sa praznicima, bude jedan od retkih dani u godini kada se građanstvo podseti na probleme neke grupe.
Odluka da se 8. april obeležava kao njihov dan doneta je na Prvom svetskom kongresu Roma u Londonu od 4. do 8. aprila 1971, kada je usvojeno ime naroda Rom, što na maternjem jeziku znači čovek. Nešto kasnije osnovana je i Međunarodna unija Roma.
Holokaust koji su preživeli, zajedno s Jevrejima, u doba nacizma predstavlja naojobimnije i najpotresnije poglavlje u "enciklopediji stradanja" tog naroda. Ni danas, takoreći, nema nijedne evropske zemlje u kojoj ne vlada "anticiganizam".
Problem njihovog nedovoljnog ekonomskog razvoja i neadekvatnog društvenog položaja postao je jedan od glavnih problema Evrope, u kojoj, u gotovo svim njenim državama, gde su i najveća nacionalna manjina, živi oko 12 miliona Roma.
Romska deca su van školskog sistema, njihovi roditelji nezaposleni, većina porodica živi u nehigijenskim uslovima na periferijama gradova i naselja, a svuda su suočeni sa nemaštinom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom.
Stopa siromaštva među Romima ponekad je 10 puta veća nego kod ostalog stanovništva, u obrazovnim sistemima nekih zemalja čak 90 odsto Roma ne završi osnovnu školu, a između 50 i 80 odsto romske dece, zbog postojanja segregacije pohađa škole namenjene deci ometenoj u mentalnom i fizičkom razvoju.
Položaj Roma isti je i u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj..., 88 odsto živi ispod granice siromaštva, dok je u Mađarskoj, prema istraživanjima, njihov položaj najgori. Ni u zapadnoj Evropi, gde živi oko milion Roma, ne cvetaju ruže pripadnicima te manjine. Oni ne bude posebnu pažnju među velikim brojem ostalih "obojenih" imigranata.
Romima je iste godine zakonom priznat status nacionalne manjine i sada je njihov položaj institucionalno znatno bolji, ali se u stvarnosti zbog etničke distance i nedovoljne pomoći države, koja je zbog proteklih ratova i sankcija i sama osiromasila, stvarno nije bitno poboljšao.
Na inicijativu Svetske banke i drugih međunarodnih razvojnih institucija, period od 2005. do 2015. godine proglašen je "Dekadom Roma", koja će imati za cilj da doprinese bržem poboljšanju socijalno-ekonomskog statusa romske populacije i smanjenju siromaštva Roma.
U Srbiji, prema popisu iz 2002. godine, ima oko 110.000 Roma, ali procene stručnjaka govore da ih je između 400.000 i 700.000.Taj najstariji izbeglički narod, koji je u stalnom i, u većini slučajeva, prinudnom kretanju i seobama, što simbolizuje i točak na njihovoj zastavi, živi, uglavnom, na marginama društva, sa najmanje prava i uvažavanja.
Ustanovljen kako bi se skrenula pažnja javnosti na težak položaj ovog naroda, a zemlje u kojima živi podstakle na borbu protiv njegove segregacije i diskrimimacije, Svetski dan Roma, kao što je to i obično slučaj sa praznicima, bude jedan od retkih dani u godini kada se građanstvo podseti na probleme neke grupe.
Odluka da se 8. april obeležava kao njihov dan doneta je na Prvom svetskom kongresu Roma u Londonu od 4. do 8. aprila 1971, kada je usvojeno ime naroda Rom, što na maternjem jeziku znači čovek. Nešto kasnije osnovana je i Međunarodna unija Roma.
Holokaust koji su preživeli, zajedno s Jevrejima, u doba nacizma predstavlja naojobimnije i najpotresnije poglavlje u "enciklopediji stradanja" tog naroda. Ni danas, takoreći, nema nijedne evropske zemlje u kojoj ne vlada "anticiganizam".
Problem njihovog nedovoljnog ekonomskog razvoja i neadekvatnog društvenog položaja postao je jedan od glavnih problema Evrope, u kojoj, u gotovo svim njenim državama, gde su i najveća nacionalna manjina, živi oko 12 miliona Roma.
Romska deca su van školskog sistema, njihovi roditelji nezaposleni, većina porodica živi u nehigijenskim uslovima na periferijama gradova i naselja, a svuda su suočeni sa nemaštinom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom.
Stopa siromaštva među Romima ponekad je 10 puta veća nego kod ostalog stanovništva, u obrazovnim sistemima nekih zemalja čak 90 odsto Roma ne završi osnovnu školu, a između 50 i 80 odsto romske dece, zbog postojanja segregacije pohađa škole namenjene deci ometenoj u mentalnom i fizičkom razvoju.
Položaj Roma isti je i u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj..., 88 odsto živi ispod granice siromaštva, dok je u Mađarskoj, prema istraživanjima, njihov položaj najgori. Ni u zapadnoj Evropi, gde živi oko milion Roma, ne cvetaju ruže pripadnicima te manjine. Oni ne bude posebnu pažnju među velikim brojem ostalih "obojenih" imigranata.
Romima je iste godine zakonom priznat status nacionalne manjine i sada je njihov položaj institucionalno znatno bolji, ali se u stvarnosti zbog etničke distance i nedovoljne pomoći države, koja je zbog proteklih ratova i sankcija i sama osiromasila, stvarno nije bitno poboljšao.
Na inicijativu Svetske banke i drugih međunarodnih razvojnih institucija, period od 2005. do 2015. godine proglašen je "Dekadom Roma", koja će imati za cilj da doprinese bržem poboljšanju socijalno-ekonomskog statusa romske populacije i smanjenju siromaštva Roma.
Romi nestaju u Srbiji?
Prema popisu stanovništa iz 2002. u Srbiji živi oko 108.000 Roma, dok se prema nezvaničnoj statici UNICEF-a procenjuje da u Srbiji živi između 400.000 i 700.000 pripadnika romske nacionalne manjine.
Srbija, koja od ove godine predsedava akcijom poboljšavanja institucionalnog položaja Roma i pitanjem etničke distance i nedovoljne pomoći države njima, glavni akcenat borbe usmeriće na pitanja stanovanja i antidiskriminacije u oblasti obrazovanja i stanovanja.
Oko 49 odsto romske populacije u Srbiji ugroženo je siromaštvom, što znači da je skoro svaki drugi pripadnik romske zajednice ugrožen je siromaštvom.
Oko 60 procenata Roma nema završenu osnovnu školu, srednju završi oko 7,8 odsto, a višu ili fakultet svega 0,3 odsto, saopšteno je na okruglom stolu "Romska kultura i tradicija" u organizaciji Romskog obrazovnog fonda i Romskog informativnog centra.
Na skupu u beogradskom Medija centru, predstavnica tima potpredsdnika Vlade Srbije za implementaciju strategije za smanjenje siromaštva Tanja Ranković-Zahopulos istakla je da su Romi u Srbiji sedam puta siromašniji od ostatka populacije u zemlji.
Predstavnica Ministarstva prosvete Vesna Acković navela je da oko 7,8 odsto Roma u Srbiji ima srednjoškolsko obrazovanje, dok svega 0,3 odsto njih završi fakultet ili višu školu.
"Veliki problem predstavlja i to što je u vrtiće upisan mali broj romske dece, samo četiri odsto", navela je Ackovićeva.
Direktor YuRom Centra Osman Balić ocenio je da Srbija nema definisanu državnu politiku prema Romima. On je naveo da je u Srbiji potrebno osnovati institucije koje će se baviti romskom kulturom i očuvnjem njihovog jezika i tradicije, dodajući da u Srbiji opada broj romske populacije.
"Naš cilj je da romska kultura i tradicija budu sastavni deo nastavnih programa u školama. Zalažemo se i za osnivanje katedre za romološke studije na nekom od univerziteta u Srbiji", poručio je Balić.
Centralna manifestacija, koju organizuje Federacija Roma Srbije i Svetski kongres Roma, biće održana sutra u hotelu "Slavija", na kojoj se očekuje učešće 185 romskih predstavnika iz dvadesetak zemalja.
(agencije/MONDO)
