Kako je saopštila Direkcija za mere i dragocene metale, čas koji se zbog pomeranja za jedan čas unazad pojavljuje dva puta, prvi put se označava kao 2A, a drugi put kao 2B.

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu, kada počinje letno računanje vremena.

Prelazak na letno i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energija, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih časova "premešta" na večernje.

Putinu dojadilo "vrtenje" kazaljki

Ruski predsednik Vladimir Putin je u julu 2014. potpisao dekret kojim se u oktobru vratio sistem zimskog računanja vremena, ali koji ostaje cele godine. Promena vremenskih zona ostaje osetljivo pitanje u bivšem Sovjetskom savezu. Crnomorsko poluostrvo Krim prešlo je na moskovsko vreme u martu prošle godine, kada se pripojilo (vratilo) Rusiji. Belorusija je sledila ruski primer trajnog prelaska na letnje vreme 2011. godine. Predsednik Aleksandar Lukašenko sada odbija da zemlja pređe na zimsko računanje vremena. Ukrajina ima i zimsko i letnje računanje vremena, koje se menja u poslednjoj nedelji oktobra za zimu i poslednjoj nedelji marta za leto.

Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Povezane vesti

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.

Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.