U apsolutnom siromaštvu sa procečnim prihodom od 11.340 dinara mesečno živi 630.000 ljudi, rekla je predstavnica tima Biljana Mladenović na predstavljanju publikacije Svetske banke "Mapa siromaštva u Srbiji".

U administrativnom siromaštvu sa 7.900 dinara mesečno nekako preživljava 268.000 stanovnika Srbije.

Čak 1,8 miliona građana živi u relativnom siromaštvu sa mesečnim prihodima od 14.920 dinara, dok u izraženoj materijalnoj deprivaciji, odnosno nemogućnosti ispunjenja materijalnih potreba, živi dodatnih 1,7 miliona ljudi, a 4,6 miliona građana veoma teško sastavlja kraj s krajem.

"Broj apsolutno siromašnih u Srbiji izuzetno je alarmantan. Država je uspela da zaštiti samo deo tih ljudi, a po oceni Saveta Evrope nivo (državnih) davanja najugroženijem stanovništvu je izrazito neadekvatan, jer ne omogućava zadovoljenje osnovnih životnih potreba", rekla je Biljana Mladenović.

Ona je istakla da je apsolutno siromaštvo u Srbiji veoma izraženo, bez tendencije smanjivanja, kao i da je Srbija po relativnom siromaštvu, u poređenju sa državama Evropske unije, u samom vrhu po udelu populacije koja je pod rizikom siromaštva.

U poređenju sa EU, Srbija je u stabilno u samom vrhu po udelu populacije koja je izraženo materijalno deprivirana.

Srbija je, kada se poredi sa Evropskom unijom, na prvom mestu i po procentu građana koji ocenjuju da teško i veoma teško sastavljaju kraj sa krajem.

Biljana Mladenović rekla je za Mondo da je socijalna pomoć po prvom odraslom članu domaćinstva iznosi 7.900 dinara mesečno, a da sledeći odrasli član domaćinstva dobija pola od tog iznosa, a za dete se smanjuje na trećinu iznosa.

Predstavnik Saveta Evrope Fransoa Vandam rekao je da Srbija ne ispunjava elemente Evropske socijalne povelje koji se odnose na visinu socijalne pomoći i da ima nedostatke u poređenju sa ostalim državama.

SOCIJALNA POMOĆ 167 DINARA DNEVNO

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Nenad Ivanišević rekao je da prosečna pomoć po članu domaćinstva, iznosi oko 5.000 dinara i da to pomaže primaocima da zadovolje najosnovnije potrebe.

Na pitanje koje potrebe mogu da se zadovolje sa 166,66 dinara dnevno, Ivanišević je odgovorio da su "tolike budžetske mogućnosti".

Ivanišević je, međutim, najavio bolje dane. "Moram da se pohvalim, uskoro će biti završena strategija i akcioni plan i mi u ministarstvu smo zadovoljni zbog toga", rekao je Ivanišević.

Državni sekretar je zadovoljan i jer se sredstva za socijalna davanja troše namenski.

NAJSIROMAŠNIJI U TUTINU, NAJBOLJE U NOVOM BEOGRADU

Siromaštvo u Srbiji: Najbogatiji u Novom Beogradu, najsiromašniji u Tutinu
Mondo/ Stefan Stojanović 

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su siromaštvom najugroženija ruralna područja u kojima žive Srbi i nacionalne manjine.

Mapa siromaštva u Srbiji pokazala je da je stopa siromaštva najveća u Tutinu, gde je siromašno dve trećine stanovnika, odnosno 66,1 odsto, dok je najmanje siromašnih u Novom Beogradu, gde stopa siromaštva iznosi 4,8 odsto.

Beda je najveća na jugoistoku Srbije, gde više polovine stanovnika živi u siromaštvu - Preševo 63,6 odsto, Bojnik 63,4 odsto, Bujanovac i Lebane 54,6 odsto, a slede Babušnica, Bosilegrad, Vladičin Han, Gadžin Han, Doljevac, Žitorađa, Medveđa, Trgovište i Crna Trava.

Nešto manje od polovine stanovnika siromašno je u Krupnju, Vladimircima, Novom Pazaru, Novoj Crnji, Koceljevi i Merošini,

U Šapcu je siromašan svaki treći stanovnik (32,3 odsto) a, svaki četvrti siromašan je u Kragujevcu (23,7 odsto), Valjevu (24,5) i Čačku (24,3) dok u Užicu stopa siromaštva iznosi 17,9 odsto.

Najbolje se živi u Beogradskom regionu gde prednjači opština Novi Beograd sa stopom siromaštva od 4,8 odsto, a slede Vračar (5,3), Stari grad (5,4) i Savski venac (5,7).

SVETSKA BANKA: KORIDOR ĆE DA POMOGNE

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen naglašava da je ta tema upravo ono čime se Svetska banka bavi, a to je smanjenje siromaštva i pospešivanje privrednog rasta identifikacijom, prepoznavanjem onih koji su u najvećem riziku od siromaštva, gde žive i zašto su zapravo ti regioni pogođeniji u odnosu na druge.

"Ako pogledamo mape, vidimo da je najveći rizik siromaštva u jugoistočnoj Srbiji i delovima Vojvodine. Uzrok je nedostatak infrastrukture u tim regionima. Pitanje saobraćajne povezanosti, a iznenađujuće da u tim regionima postoje velike razlike između opština i okruga", kaže Verhejen.

Prema njegovom mišljenju, da li će neke aktivnosti na lokalnom nivou pomoći da se te razlike ujednače, pitanje je koje još traži odgovor, a to će, kako smatra, pomoći da se razume uticaj drugih reformi na kojima Svetska banka sarađuje sa vladom.

"Na primer, Koridor 11, koji će povezati jug Srbije, otvoriće mogućnosti za razvoj nerazvijenih delova Srbije", rekao je Verhejen.

Istraživanje je urađeno na osnovu popisa iz 2011. godine i ankete o prihodima i uslovima života.