Sveti arhijerejski sinod SPC saopštio je danas da izjavu beogradskog nadbiskupa Antona Hočevara o ličnosti vladike žičkog i ohridskog Nikolaja Velimirovića smatra neprimerenom i nedobronamernom.
Sinod je uz to poručio Hočevaru "da mu neće uspeti da pokvari odnose SPC i Svetu Stolicu", koristeći posetu pape Franje Srbiji kao "sitnu monetu za potkusurivanje".
U saopštenju, koje je potpisao vladika bački Irinej, navodi se da je nadbiskup Hočevar sebi dao slobodu, da po svojim poznatim merilima, dovede u pitanje svetost Novog Zlatousta, poredeći ga sa kardinalom Alojzijem Stepincem ili proglašavajući ga za srpski akvivalent Stepincu.
"Za razliku od arhiepiskopa kenterberijskog Justina Velblija, koji je, zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejem, u londonskoj katedrali Svetog Pavla nedavno najsvečanije obeležio stotu godišnjicu Nikolajevog istorijskog govora, beogradski nadbiskup nije dužan da poznaje svetiteljev pastirski i duhovni rad u Ohridu, Bitolju i Žiči niti njegovu mnogostranu međucrkvenu delatnost", navodi se u saopštenju.
Pogotovo, napominje se, ne moraju Hočevaa da ga zanimaju njegova bogoslovsko-književna dela, među kojima postoji i Stoslov o ljubavi i doživlkaj neprijatelja kao "surovog prijatelja", za razliku od Stepinca, koji je napisao da "vizantsko pravoslavlje" predstavlja "prokletstvo Evrope" i da su Hrvati i Srbi, sledstveno, dva nespojiva sveta.
Sveti arhijerejski sinod poručuje da, međutim, Hočevaru osporava pravo da svoje zalaganje za posetu pape Franje Srbiji zapravo koristi kao "sitnu monetu za potkusurivanje u nesvesnom - a možda i svesnom - nastojanju da pokvari odnose Srpske pravoslavne crkve sa Svetom Stolicom".
"U tom nastojanju, uvereni smo, neće uspeti", poručili su iz SPC.
ŠTA JE REKAO HOČEVAR
U intervjuu za "Politiku" nadbiskup Hočevar je, povodom komisije koja ispituje primedbe na buduće proglašenje blaženog Stepinca za sveca, rekao da se "katolici jako čude kako to da se od njih zahteva toliko proučavanje, a nije se postupilo na isti način kada je SPC proglašavala svoje svece".
"Ako bi se istim kriterijumima proučavali sveci koje je proglasila SPC, da li bi oni bili zadovoljeni? Ali, katolička crkva se nije mešala u kanonizaciju svetaca na koje bi možda ona imala zamerke. Znamo da, na primer, ni u samoj srpskoj javnosti nije bilo jedinstvenog mišljenja oko kanonizovanja vladike Nikolaja Velimirovića, ali on je, ipak, uvršten u red svetih bez dubljeg razmatranja tih zamerki", rekao je nadbiskup Hočevar.
Ko je sveti vladika Nikolaj?
Nikolaj Velimirović (4. januar 1881 - 18. mart 1956) je bio episkop Srpske pravoslavne crkve, hrišćanski teolog i nacionalistički ideolog, kaže o Velimiroviću Wikipedia.
Školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. U međuratnom periodu postaje predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okreće se anti-evropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma a smatra se duhovnim inspiratorom kvinsliške srpske fašističke oraganizacije Dimitrija Ljotića - ZBOR.
Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova, a centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti.
