Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ponovio je u subotu u Vašingtonu da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da će uraditi sve što je u njenoj moći da takva tvorevina ne uđe u članstvo Svetske banke.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ponovio je u subotu u Vašingtonu da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da će uraditi sve što je u njenoj moći da takva tvorevina ne uđe u članstvo Svetske banke.
Potpredsednik Đelić, koji predvodi deleagciju Srbije na redovnom proletnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, preneo je da ga je predstavnica Svetske banke Engozi Ivaelene "informisala da postoje određene neformalne aktivnosti u tom pravcu".
"Formalno gledajući, svako ko želi da postane član Svetske banke mora prvo da postane član MMF, ali i u jednoj i drugoj instituciji za članstvo se odlučuje prostom većinom glasova i u tom smislu je pred nama velika bitka", objasnio je Đelić u telefonskoj izjavi Tanjugu.
On je napomenuo da će srpska delegacija uložiti napor u Svetskoj banci i u MMF, ali da prevashodno mora da usmeri svoje aktivnosti "prema onim zemaljama koje su priznale Kosovo".
Đelić je rekao da je delegacija iz Beograda sa zvaničnicom Svetske banke razmatrala mere za napredak Srbije u sprovođenju reformi i probleme sa kojima se suočava.
Dogovoreno je da će, ukoliko Srbija nastavi putem reformi i evropskih integracija, na sledećem zasedanju MMF i Svetske banke u oktobru ove godine, biti razmotren srednjoročni paket mera koje bi omogućile da zemlja sa trenutnih 600 miliona dolara podrške iz grupe Svetske banke, pređe na mnogo značajniju brojku koja bi podržala ozbiljne reforme, rekao je Đelić.
Na taj način Srbija bi se pripremila za ulazak u Evropsku uniju, na kraju tog četvorogodišnjeg perioda, rekao je Đelić.
"Sa vrha Svetske banke predočili su nam da Srbija treba da nastavi putem reformi i ka EU i tada ćemo dobiti mnogo značajnija sredstva za sledeće četiri godine za sprovođenje reformi", naglasio je potpredsednik Vlade Srbije.
"Taj dodatni napor, koji bi se usmerio pre svega prema izgradnji infrastrukture i to naročito prema izgradnji sistema navodnjavanja i poljoprivredi, prema energetskoj efikasnosti, ravnomernom regionalnom razvoju", objasnio je on.
Sa druge strane, to bi značilo i više sredstava za unapređenje stanja u domenu prosvete i zdravstva, rekao je Đelić.
U delegaciji vlade Srbije su, osim potpredsednika Đelića, i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i ministar finansija Mirko Cvetković.
(Tanjug)
Potpredsednik Đelić, koji predvodi deleagciju Srbije na redovnom proletnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, preneo je da ga je predstavnica Svetske banke Engozi Ivaelene "informisala da postoje određene neformalne aktivnosti u tom pravcu".
"Formalno gledajući, svako ko želi da postane član Svetske banke mora prvo da postane član MMF, ali i u jednoj i drugoj instituciji za članstvo se odlučuje prostom većinom glasova i u tom smislu je pred nama velika bitka", objasnio je Đelić u telefonskoj izjavi Tanjugu.
On je napomenuo da će srpska delegacija uložiti napor u Svetskoj banci i u MMF, ali da prevashodno mora da usmeri svoje aktivnosti "prema onim zemaljama koje su priznale Kosovo".
Đelić je rekao da je delegacija iz Beograda sa zvaničnicom Svetske banke razmatrala mere za napredak Srbije u sprovođenju reformi i probleme sa kojima se suočava.
Dogovoreno je da će, ukoliko Srbija nastavi putem reformi i evropskih integracija, na sledećem zasedanju MMF i Svetske banke u oktobru ove godine, biti razmotren srednjoročni paket mera koje bi omogućile da zemlja sa trenutnih 600 miliona dolara podrške iz grupe Svetske banke, pređe na mnogo značajniju brojku koja bi podržala ozbiljne reforme, rekao je Đelić.
Na taj način Srbija bi se pripremila za ulazak u Evropsku uniju, na kraju tog četvorogodišnjeg perioda, rekao je Đelić.
"Sa vrha Svetske banke predočili su nam da Srbija treba da nastavi putem reformi i ka EU i tada ćemo dobiti mnogo značajnija sredstva za sledeće četiri godine za sprovođenje reformi", naglasio je potpredsednik Vlade Srbije.
"Taj dodatni napor, koji bi se usmerio pre svega prema izgradnji infrastrukture i to naročito prema izgradnji sistema navodnjavanja i poljoprivredi, prema energetskoj efikasnosti, ravnomernom regionalnom razvoju", objasnio je on.
Sa druge strane, to bi značilo i više sredstava za unapređenje stanja u domenu prosvete i zdravstva, rekao je Đelić.
U delegaciji vlade Srbije su, osim potpredsednika Đelića, i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i ministar finansija Mirko Cvetković.
(Tanjug)
