Nedavno je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac javnosti predstavio upravo potpisan ugovor sa Iračkom vojskom vredan 235 miliona dolara kao posao veka za Srbiju i srpsku vojnu industriju. "Njujork tajms" tvrdi da je ugovor trebalo da vredi 833 miliona doalra, ali je doveden u pitanje zbog transparentnosti.
Nedavno je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac javnosti predstavio upravo potpisan ugovor sa Iračkom vojskom vredan 235 miliona dolara kao posao veka za Srbiju i srpsku vojnu industriju.
Međutim, tom prilikom on javnosti nije saopštio da nam je zapravo izmakao "hiljadugodišnji" ugovor od 833 miliona dolara, jer su američki i pojedini irački zvaničnici srpsko-irački posao doveli u pitanje zbog netransparentnosti, o čemu piše "Njujork tajms".
Naime, pod udarom kritika, glavni irački pregovarač ministar odbrane Abdul Kadir smanjio je vrednost ugovora više nego trostruko.
Kako piše "Njujork Tajms" posao veka je vođen tajno, definitivno je sklopljen u septembru, ali uz zaobilaženje iračke antikorupcijske kontrole, bez znanja viših vojnih zvaničnika, a da pri tome ni komitet zadužen za ovakve poslove nije odobrio ugovor.
Dnevnik piše da su u pregovorima učestvovala 22 visoka oficira iračke vojske, na čelu sa Abdulom Kadirom i ministrom za planiranje Ali Gahil Babanom, a bez znanja američke vojske.
Oni koji su upućeni u pregovore ipak kažu da nije bilo konkretnih kriminalnih radnji, ali su upozorili da sa tako malo transparentnosti i nadzora, opremanje iračke vojske koja broji 170.000 ljudi, može postati ozbiljan problem, kao što se to već desilo 2004. i 2005 godine, kada je izbio skandal jer su irački fondovi "ojađeni" za 1,3 milijarde dolara.
Kada je ugovor sa Srbijom konačno obelodanjen, a njegov sadržaj izazvao ozbiljne kritike, jer je, kako tvrde u američkoj vojsci, "veći deo ugovorene opreme lošeg kvaliteta i neprilagođen ozbiljnim vojnim misijama", Kadir je morao da "popusti", iako je i dalje tvrdio da nije prekršena procedura i da je premijer Nuri Al Maliki o svemu bio obavešten.
Njegov kompromis se ogledao u tome što je, kako je rekao "zamrznuo"narudžbine oklopnih vozila i nekih letelica čime je saldo redukovan na 236 miliona dolara sa prvobitnih 833 miliona, te je ugovor konačno potpisan u martu, kada je za njega saznala i srpska javnost.
Da se irački i američki "dušebrižnici" nisu pobunili, budžet Srbije bi danas bio bogatiji za još 597 miliona dolara, jer bi Iračanima prodali veliki broj helikoptera, aviona, oklopnih vozila, minobaciča, mitraljeza, zaštitne opreme, vojnih uniformi i ostale opreme, od čega će put Bagdada krenuti ipak samo manji deo.
Sudeći po stavu direktora privatne kompanije "Mile Dragić", posla nisu "sasvim čista" ni u Srbiji. Naime, u ovoj kompaniji tvrde da se sa njima razgovaralo o proizvodnji balističke opreme za Irak, ali da im se posle uspešnih ispitivanja više niko nije javio iz Jugoimport SDPR-a, državne firme preko koje je sklopljen ugovor sa Irakom.
Diektori "Mile Dragić" kompanije kažu da će Srbija kupiti ovu opremu u inostranstvu i preprodati je Iračanima kao da je proizvedena u Srbiji.
Generalni direktor Javnog preduzeća "Jugoimport - SDPR" Stevan Nikčević odbacio je navode objavljene u "Njujork tajmsu", ističući da sa predstavnicima iračke vlade nikada nije razgovarano o vrednosti isporuke oružja koju navodi njujorški dnevnik.
Nikčević je Tanjugu rekao da u navodima ima puno neistinitih detalja.
"Naime, mi nikada nismo pregovarali sa tim ministarstvom o prodaji bilo kakvih transportera. Nikada nismo sa njima pregovarali o ugovorima, u vrednosti, kao što je to objavljeno. O svim ugovorima koje su sa nama zaključeni su bili upoznati svi irački zvaničnici i oni su u nekoliko iteracija potvrđivani, kako smo mi obavešteni, s iračke strane od svih njihovih nadležnih organa", rekao je Nikčević.
Takođe, dodao je Nikčević, neistinita je informacija da je neko nezadovoljan kvalitetom isporučene opreme, zato što oprema nije ni počela da se isporučuje.
"Prema tome, moja lična ocena je da je neko nezadovoljan što nije bio uključen u ovaj aranžman i neko ne može da s mirom primi činjenicu da je srpska vojna industrija kvalitetna, da ona može u rokovima i u cenama da bude apsolutno kompetentna i konkurentna na svetskom tržištu, čime smo mi posebno zadovoljni posle toliko godina sankcija", istakao je Nikčević.
(agencije/MONDO)
Međutim, tom prilikom on javnosti nije saopštio da nam je zapravo izmakao "hiljadugodišnji" ugovor od 833 miliona dolara, jer su američki i pojedini irački zvaničnici srpsko-irački posao doveli u pitanje zbog netransparentnosti, o čemu piše "Njujork tajms".
Naime, pod udarom kritika, glavni irački pregovarač ministar odbrane Abdul Kadir smanjio je vrednost ugovora više nego trostruko.
Kako piše "Njujork Tajms" posao veka je vođen tajno, definitivno je sklopljen u septembru, ali uz zaobilaženje iračke antikorupcijske kontrole, bez znanja viših vojnih zvaničnika, a da pri tome ni komitet zadužen za ovakve poslove nije odobrio ugovor.
Dnevnik piše da su u pregovorima učestvovala 22 visoka oficira iračke vojske, na čelu sa Abdulom Kadirom i ministrom za planiranje Ali Gahil Babanom, a bez znanja američke vojske.
Oni koji su upućeni u pregovore ipak kažu da nije bilo konkretnih kriminalnih radnji, ali su upozorili da sa tako malo transparentnosti i nadzora, opremanje iračke vojske koja broji 170.000 ljudi, može postati ozbiljan problem, kao što se to već desilo 2004. i 2005 godine, kada je izbio skandal jer su irački fondovi "ojađeni" za 1,3 milijarde dolara.
Kada je ugovor sa Srbijom konačno obelodanjen, a njegov sadržaj izazvao ozbiljne kritike, jer je, kako tvrde u američkoj vojsci, "veći deo ugovorene opreme lošeg kvaliteta i neprilagođen ozbiljnim vojnim misijama", Kadir je morao da "popusti", iako je i dalje tvrdio da nije prekršena procedura i da je premijer Nuri Al Maliki o svemu bio obavešten.
Njegov kompromis se ogledao u tome što je, kako je rekao "zamrznuo"narudžbine oklopnih vozila i nekih letelica čime je saldo redukovan na 236 miliona dolara sa prvobitnih 833 miliona, te je ugovor konačno potpisan u martu, kada je za njega saznala i srpska javnost.
Da se irački i američki "dušebrižnici" nisu pobunili, budžet Srbije bi danas bio bogatiji za još 597 miliona dolara, jer bi Iračanima prodali veliki broj helikoptera, aviona, oklopnih vozila, minobaciča, mitraljeza, zaštitne opreme, vojnih uniformi i ostale opreme, od čega će put Bagdada krenuti ipak samo manji deo.
Sudeći po stavu direktora privatne kompanije "Mile Dragić", posla nisu "sasvim čista" ni u Srbiji. Naime, u ovoj kompaniji tvrde da se sa njima razgovaralo o proizvodnji balističke opreme za Irak, ali da im se posle uspešnih ispitivanja više niko nije javio iz Jugoimport SDPR-a, državne firme preko koje je sklopljen ugovor sa Irakom.
Diektori "Mile Dragić" kompanije kažu da će Srbija kupiti ovu opremu u inostranstvu i preprodati je Iračanima kao da je proizvedena u Srbiji.
Generalni direktor Javnog preduzeća "Jugoimport - SDPR" Stevan Nikčević odbacio je navode objavljene u "Njujork tajmsu", ističući da sa predstavnicima iračke vlade nikada nije razgovarano o vrednosti isporuke oružja koju navodi njujorški dnevnik.
Nikčević je Tanjugu rekao da u navodima ima puno neistinitih detalja.
"Naime, mi nikada nismo pregovarali sa tim ministarstvom o prodaji bilo kakvih transportera. Nikada nismo sa njima pregovarali o ugovorima, u vrednosti, kao što je to objavljeno. O svim ugovorima koje su sa nama zaključeni su bili upoznati svi irački zvaničnici i oni su u nekoliko iteracija potvrđivani, kako smo mi obavešteni, s iračke strane od svih njihovih nadležnih organa", rekao je Nikčević.
Takođe, dodao je Nikčević, neistinita je informacija da je neko nezadovoljan kvalitetom isporučene opreme, zato što oprema nije ni počela da se isporučuje.
"Prema tome, moja lična ocena je da je neko nezadovoljan što nije bio uključen u ovaj aranžman i neko ne može da s mirom primi činjenicu da je srpska vojna industrija kvalitetna, da ona može u rokovima i u cenama da bude apsolutno kompetentna i konkurentna na svetskom tržištu, čime smo mi posebno zadovoljni posle toliko godina sankcija", istakao je Nikčević.
(agencije/MONDO)
