EPS i ruska elektroprivreda Inter Rao EES potpisale su Protokol o saradnji kojim je predviđena izgradnja novih hidroelektrana i termoelektrana.
Elektroprivreda Srbije (EPS) i ruska Inter Rao EES potpisale su Protokol o saradnji kojim je predviđena izgradnja novih hidroelektrana i termoelektrana.
Tim dokumentom je predviđena i razmena informacija koje se odnose na perspektivne projekte u oblasti elektroenergetike i zajednički poslovi na tržištima trećih zemalja.
Protokol o saradnji ruske i srpske elektroprivrede potpisali su u Beogradu zamenik generalnog direktora EPS-a Dragan Tomić i generalni direktor Inter Rao EŠ Jevgenij Dod.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević kazao je novinarima da Protokol ne obavezuje ni rusku ni srpsku stranu da zaključe ugovor o zajedničkoj realizaciji odabranih projekata, niti ograničava slobodu EPS-a da nezavisno od Protokola samostalno odredi način njihove realizacije. On je naglasio da je u protokolu jasno navedeno i da će se sve odluke o "eventualnoj saradnji" donositi "u skladu sa pravnom regulativom svake od strana".
"Inter Rao EES nije dobio dobio nikakva ekskluzivna prava i prednost u odnosu na neke druge kompanije koje su zainteresovane za realizaciju strateških elektroenergetskih objekata u Srbiji", naglasio je Đorđević. On je dodao da su protokolom regulisane razmene informacija o razvojnim projektima i samo razmatranje mogućih oblika saradnje, a nikakvo utvrđivanje bilo kakvih međusobnih obaveza u budućim poslovima.
Prema rečima Đorđevića, Protokol koji je danas potpisan sa Rusima nije nikakva tajna i on se već dva dana nalazi na sajtu Elektroprivrede Srbije. "Protokol se ne bavi vlasničkom strukturom EPS-a, niti se ijedno slovo odnosi na vlasništvo ili na privatizaciju srpske elektroprivrede", kazao je Đorđević. On je podsetio da je EPS državno preduzeće i da će o svim strateškim partnerstvima i oblicima saradnje i investicija sa potencijalnim partnerima odlučivati država kao njegov vlasnik.
Đorđević je naglasio i da Protokol o saradnji sa Inter Rao EES ništa ne menja kada je reč o Termoelektrani Kolubara B i Nikola Tesla B, jer će za njihovu izgradnju svakako biti raspisani tenderi. Za realizaciju razvojnih projekata koji nisu tajna, EPS-u je do 2015. godine potrebno oko devet milijardi evra i zato kompanija želi starteške partnere, naglasio je Đorđević. On je dodao i da su ovakvi sporazumi potpisivani pre dve godine sa norvrškom kompanijom, a interesovanje je pokazala i kompanija iz Mađarske.
Direktor Inter Rao EES kazao je da je Protokol prvi korak saradnje te ruske kompanije sa EPS-om i da on otvara vrata za angažovanje oko dve milijarde evra investicija te kompanije u Srbiju . "Možemo da ponudimo veoma interesantne predloge za razvoj elektroenergetike Srbije i očekujemo da će saradnja biti konstruktivna ", kazao je on.
Dod je dodao da strategija poslovanja te kompanije predviđa saradnju sa četiri oblasti: Balkan, Kavkaz i Bliski Istok, Centralna Azija, kao i Kina i Daleki istok. Protokol o saradnji između EPS-a i Inter Rao predviđa da 30 dana nakon potpisivanja, srpska elektroprivreda dostavi spisak projekata koje bi želela zajednički da realizuje sa kompanijom Inter Rao, dok ruska kompanija za dva meseca treba da se izjasni za koje od njih je zainteresovan.
Protokol važi do 1. jula 2009. godine.
Najveće interesovanje investitora u oblasti energetike vlada za izgradnju malih hidroelektrana, a procenjuje se da u Srbiji postoji oko 900 potencijalnih lokacija za izgradnju hidroelektrana snage do 10 megavati (MW), čiji je ukupni kapacitet oko 500 MW.
Prema rečima pomoćnika ministra energetike, koji je zadužen za obnovljive izvore energije, Dejana Stojadinovića, zakonska regulativa u ovoj oblasti predviđa da će za male hidroelektrane snage preko jedan megavat biti potrebna licenca za proizvodnju električne energije koju izdaje Agencija za energetiku.
Za izgradnju hidroelektrana čija je snaga iznad dva megavata ili za korišćenje postojećih akumulacija biće neophodno izdavanje koncesija putem tendera.
Predviđeno je da energetske dozvole za gradnju hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog megavata dovoljna samo saglasnost opštine, naveo je on.
Stojadinović je predočio da je tehničko-ekonomska analiza za hidroelektranu Ćelije na Reci Rasini, nizvodno od Brusa, pokazala da bi potrebna investicija za taj objekat iznosila 3,2 miliona evra tokom dve godine, za povraćaj uloženih sredstava bilo bi neophodno šest godina, a u periodu od 30 godina ostvarena dobit iznosila bi 11,7 miliona evra.
On je naglasio da bi procenjena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji iznosila oko 50 miliona evra godišnje.
Ruska kompanija predstavlja interese dva najveća proizvođača struje u Rusiji - holdinga "UES Rusije" (Ujedinjeni energetski sistemi) i koncerna "Rosenergoatom", u odnosu 60 prema 40 odsto.
Zahvaljujući reorganizaciji, krajem prošle godine, kada je u njene okvire uključeno više elektrana "UES Rusije" i "Rosenergoatoma", "Inter Rao" je uvećao tržišnu vrednost na 3,5 milijardi dolara.
Trenutno "Inter Rao" kontroliše brojne elektrane i dalekovode u Rusiji i u inostranstvu, ukupne instalisane snage od oko 8.000 megavata.
Osnovana 1997. godine, ruska kompanija se danas pored trgovine električnom energijom bavi se i investicijama u elektroenergetske objekte i upravljanjem energetskom aktivom.
Kupovinom energetskih kapaciteta u inostranstvu, "Inter Rao" jača pozicije na komercijalno privlačnim energetskim tržištima evropskih zemalja, Zakavkazja, Dalekog istoka i centralne Azije.
Kompanija poseduje 100 odsto elektromreže Jermenije i 90 odsto elektrane "Sevansko-Razdanske kaskade" i ima velikog udela u brojnim elektranama i elektromrežama u Kazahstanu, Gruziji, Tadžikistanu i Moldaviji.
U 2006. godini je ostvarila prihod od oko 28,7 milijardi rubalja (oko 1,2 milijardi dolara) i neto zaradu od 1,74 milijardi rubalja (74,1 milion dolara).
U 2007. godini, "Inter Rao" je izvezao oko 18,14 milijardi kilovat-časova (kwh) električne energije, 2,38 milijardi kwh manje nego 2006. godine.
Najveći uvoznici ruske električne energije prošle godine bile su Finska, koja u ukupnom ruskom izvozu učestvuje sa više od 54 odsto, Belorusija (oko 14 odsto), Kazahstan (11 odsto), Litvanija (sedam odsto) i Letonija (pet odsto ruskog izvoza). Isporuke struje u Norvešku i severne delove Finske se realizuju u okrivu pogranične trgovine. Osim u navedenih zemalja, "Inter Rao" izvozi struju u Azerbejdžan, Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu, Kazahstan.
"Inter Rao" je prošle godine uvezao oko 5,62 milijardi kwh struje, odnosno 0,51 milijardu više nego godinu dana ranije i to iz Litvanije Ukrajine i Kazahstana.
Prošle nedelje kompanija je sa francuskom kompanijom EDF potpisala ugovor o izradi studije opravdanosti investiranja u izgradnju hidroelektrana "Kambaratin" 1 i 2 u Kirgistanu. Prema ugovoru, stručnjaci francuske kompanije bi trebalo da završe studiju o opravdanosti investicija u proleće iduće godine.
(agencije/MONDO)
Tim dokumentom je predviđena i razmena informacija koje se odnose na perspektivne projekte u oblasti elektroenergetike i zajednički poslovi na tržištima trećih zemalja.
Protokol o saradnji ruske i srpske elektroprivrede potpisali su u Beogradu zamenik generalnog direktora EPS-a Dragan Tomić i generalni direktor Inter Rao EŠ Jevgenij Dod.
Generalni direktor EPS-a Vladimir Đorđević kazao je novinarima da Protokol ne obavezuje ni rusku ni srpsku stranu da zaključe ugovor o zajedničkoj realizaciji odabranih projekata, niti ograničava slobodu EPS-a da nezavisno od Protokola samostalno odredi način njihove realizacije. On je naglasio da je u protokolu jasno navedeno i da će se sve odluke o "eventualnoj saradnji" donositi "u skladu sa pravnom regulativom svake od strana".
"Inter Rao EES nije dobio dobio nikakva ekskluzivna prava i prednost u odnosu na neke druge kompanije koje su zainteresovane za realizaciju strateških elektroenergetskih objekata u Srbiji", naglasio je Đorđević. On je dodao da su protokolom regulisane razmene informacija o razvojnim projektima i samo razmatranje mogućih oblika saradnje, a nikakvo utvrđivanje bilo kakvih međusobnih obaveza u budućim poslovima.
Prema rečima Đorđevića, Protokol koji je danas potpisan sa Rusima nije nikakva tajna i on se već dva dana nalazi na sajtu Elektroprivrede Srbije. "Protokol se ne bavi vlasničkom strukturom EPS-a, niti se ijedno slovo odnosi na vlasništvo ili na privatizaciju srpske elektroprivrede", kazao je Đorđević. On je podsetio da je EPS državno preduzeće i da će o svim strateškim partnerstvima i oblicima saradnje i investicija sa potencijalnim partnerima odlučivati država kao njegov vlasnik.
Đorđević je naglasio i da Protokol o saradnji sa Inter Rao EES ništa ne menja kada je reč o Termoelektrani Kolubara B i Nikola Tesla B, jer će za njihovu izgradnju svakako biti raspisani tenderi. Za realizaciju razvojnih projekata koji nisu tajna, EPS-u je do 2015. godine potrebno oko devet milijardi evra i zato kompanija želi starteške partnere, naglasio je Đorđević. On je dodao i da su ovakvi sporazumi potpisivani pre dve godine sa norvrškom kompanijom, a interesovanje je pokazala i kompanija iz Mađarske.
Direktor Inter Rao EES kazao je da je Protokol prvi korak saradnje te ruske kompanije sa EPS-om i da on otvara vrata za angažovanje oko dve milijarde evra investicija te kompanije u Srbiju . "Možemo da ponudimo veoma interesantne predloge za razvoj elektroenergetike Srbije i očekujemo da će saradnja biti konstruktivna ", kazao je on.
Dod je dodao da strategija poslovanja te kompanije predviđa saradnju sa četiri oblasti: Balkan, Kavkaz i Bliski Istok, Centralna Azija, kao i Kina i Daleki istok. Protokol o saradnji između EPS-a i Inter Rao predviđa da 30 dana nakon potpisivanja, srpska elektroprivreda dostavi spisak projekata koje bi želela zajednički da realizuje sa kompanijom Inter Rao, dok ruska kompanija za dva meseca treba da se izjasni za koje od njih je zainteresovan.
Protokol važi do 1. jula 2009. godine.
Najveće interesovanje investitora u oblasti energetike vlada za izgradnju malih hidroelektrana, a procenjuje se da u Srbiji postoji oko 900 potencijalnih lokacija za izgradnju hidroelektrana snage do 10 megavati (MW), čiji je ukupni kapacitet oko 500 MW.
Prema rečima pomoćnika ministra energetike, koji je zadužen za obnovljive izvore energije, Dejana Stojadinovića, zakonska regulativa u ovoj oblasti predviđa da će za male hidroelektrane snage preko jedan megavat biti potrebna licenca za proizvodnju električne energije koju izdaje Agencija za energetiku.
Za izgradnju hidroelektrana čija je snaga iznad dva megavata ili za korišćenje postojećih akumulacija biće neophodno izdavanje koncesija putem tendera.
Predviđeno je da energetske dozvole za gradnju hidroelektrana izdaje Ministarstvo rudarstva i energetike, ali je za hidroelektrane snage ispod jednog megavata dovoljna samo saglasnost opštine, naveo je on.
Stojadinović je predočio da je tehničko-ekonomska analiza za hidroelektranu Ćelije na Reci Rasini, nizvodno od Brusa, pokazala da bi potrebna investicija za taj objekat iznosila 3,2 miliona evra tokom dve godine, za povraćaj uloženih sredstava bilo bi neophodno šest godina, a u periodu od 30 godina ostvarena dobit iznosila bi 11,7 miliona evra.
On je naglasio da bi procenjena dobit svih potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji iznosila oko 50 miliona evra godišnje.
Ruski monopolista u trgovini strujom
Kompanija "Inter Rao", jedna od najvećih u Rusiji u oblasti elektroprivrede, važi za monopolistu u izvozu i uvozu električne energije u Rusiji, ima tržišnu vrednost od preko 3,5 milijardi dolara i predvodi grupu od preko 20 kompanija u 14 zemalja.Ruska kompanija predstavlja interese dva najveća proizvođača struje u Rusiji - holdinga "UES Rusije" (Ujedinjeni energetski sistemi) i koncerna "Rosenergoatom", u odnosu 60 prema 40 odsto.
Zahvaljujući reorganizaciji, krajem prošle godine, kada je u njene okvire uključeno više elektrana "UES Rusije" i "Rosenergoatoma", "Inter Rao" je uvećao tržišnu vrednost na 3,5 milijardi dolara.
Trenutno "Inter Rao" kontroliše brojne elektrane i dalekovode u Rusiji i u inostranstvu, ukupne instalisane snage od oko 8.000 megavata.
Osnovana 1997. godine, ruska kompanija se danas pored trgovine električnom energijom bavi se i investicijama u elektroenergetske objekte i upravljanjem energetskom aktivom.
Kupovinom energetskih kapaciteta u inostranstvu, "Inter Rao" jača pozicije na komercijalno privlačnim energetskim tržištima evropskih zemalja, Zakavkazja, Dalekog istoka i centralne Azije.
Kompanija poseduje 100 odsto elektromreže Jermenije i 90 odsto elektrane "Sevansko-Razdanske kaskade" i ima velikog udela u brojnim elektranama i elektromrežama u Kazahstanu, Gruziji, Tadžikistanu i Moldaviji.
U 2006. godini je ostvarila prihod od oko 28,7 milijardi rubalja (oko 1,2 milijardi dolara) i neto zaradu od 1,74 milijardi rubalja (74,1 milion dolara).
U 2007. godini, "Inter Rao" je izvezao oko 18,14 milijardi kilovat-časova (kwh) električne energije, 2,38 milijardi kwh manje nego 2006. godine.
Najveći uvoznici ruske električne energije prošle godine bile su Finska, koja u ukupnom ruskom izvozu učestvuje sa više od 54 odsto, Belorusija (oko 14 odsto), Kazahstan (11 odsto), Litvanija (sedam odsto) i Letonija (pet odsto ruskog izvoza). Isporuke struje u Norvešku i severne delove Finske se realizuju u okrivu pogranične trgovine. Osim u navedenih zemalja, "Inter Rao" izvozi struju u Azerbejdžan, Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu, Kazahstan.
"Inter Rao" je prošle godine uvezao oko 5,62 milijardi kwh struje, odnosno 0,51 milijardu više nego godinu dana ranije i to iz Litvanije Ukrajine i Kazahstana.
Prošle nedelje kompanija je sa francuskom kompanijom EDF potpisala ugovor o izradi studije opravdanosti investiranja u izgradnju hidroelektrana "Kambaratin" 1 i 2 u Kirgistanu. Prema ugovoru, stručnjaci francuske kompanije bi trebalo da završe studiju o opravdanosti investicija u proleće iduće godine.
(agencije/MONDO)
