Oko njega se većina Srba složila - još za života su ga prozvali svetim. I dok zvanično postupak kanonizacije pri SPC patrijarha Pavla nije pokrenut, stav o njemu u javnosti se ne menja - bio je i ostao primer svima...
Patrijarh Pavle je preminuo je na današnji dan, 15. novembra 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je proveo poslednje dane na lecenju.
On je na mestu poglavara Srpske pravoslavne crkve proveo 19 godina, izabran je 1. decembra 1990. godine, kada je zamenio bolesnog patrijarha Germana.
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojcevic) roden je 11. septembra 1914. godine u selu Kucanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji.
U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Podsetite se najpoznatijih citata patrijarha Pavla:
Tako (nam) je govorio patrijarh Pavle
Dve godine je studirao medicinu u Beogradu. Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.
Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizicke poslove na gradevinama i na dokovima.
U prolece 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovcaru, a od 1944. radio kao veroucitelj i vaspitac u Banji Koviljaci, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze.
Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlecio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovcarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Kneževic. Te godine je rukopoložen u cin jerodakona.
Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Raca u Podrinju. Školske 195O/5l. radio je kao pomocni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosindel, a 1957. arhimandrit.
Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakrackog Emilijana, zvornicko-tuzlanskog Longina i žickog Germana.
U oktobru te godine ustolicen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovackog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.
Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebacko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlovic, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh izmedu trojice kandidata tajnim glasanjem.
Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski nacin" tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime buduceg patrijarha.
Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustolicen 2. decembra 1990. U Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 dakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevandelje.
Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grcku, gruzijsku, kao i srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Madarskoj i Rumuniji.
Objavio je dve knjige: "Pitanja i odgovori ctecu pred proizvodstvo" (1988) i "Devic, manastir svetog Joanikija Devickog" (1989). Zaslugom Patrijarha Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje "Srbljaka" (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala Služebnik.
Pocasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Njujorku.
Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za pocasnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju.
Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su urucene dve znacajne nagrade: Medunarodnog fonda za unapredenje jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.
Predsednik SCG Svetozar Marovic odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na njegov devedesti rodendan), Ordenom Nemanje prvog stepena.
Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar Karadordevic dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karadordeve zvezde prvog stepena.
Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog "znacaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i Crkva prošli".
Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lecenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu "zbog zdravstvenih razloga i nemoci" dozvoli da se povuce iz aktivne službe.
Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.
Govorio je grcki, ruski i nemacki jezik.
