Vinča već 68 godina prikuplja i skladišti radioaktivni otpad. U jednom periodu je bio na otvorenoj deponiji, dok je sada u hangarima, ali iznad površine zemlje.
Strucnjaci upozoravaju da je veliki problem što je otpad više decenija uskladišten na istom mestu u Vinci i isticu da je potrebno da se izmesti na drugu lokaciju koja je na bezbednoj udaljenosti od naseljenog mesta i ispod površine zemlje - u "nuklearno groblje".
Naucni savetnik instituta Vinca Ilija Plecaš kaže da bi radioaktivni otpad trebalo trajno odložiti na bezbednom mestu, a ne kao što je sada slucaj - na 12 kilometara od Beograda, vec negde gde u blizini nema naseljenih mesta, a takav prostor u Srbiji sigurno postoji.
Otpad je prikupljan više decenija s teritorije bivše Jugoslavije, i prikuplja se još uvek iz cele Srbije. U Vinci se sada nalazi radioaktivni otpad iz starog reaktora, kao i iz bolnica, vojske, industrije... ali i drugih izvora, tu je i NATO municija s osiromašenim uranijumom, kontaminirana zemlja. Jedan deo nuklearnog otpada Srbija je prebacila u Rusiju - zemlju porekla, a rec je o istrošenom nuklearnom gorivu iz "Vince".
Agencija za zaštitu od jonizujucih zracenja i nuklearnu sigurnost Srbije je izdala nedavno licencu za trajni prestanak rada starih skladišta radioaktivnog otpada – H1 i H2, i njihove okoline, što bi trebalo da omoguci da se stari otpad prebaci u sigurniji i bezbedniji hangar H3.
Radioaktivni otpad koji se nalazi u skladištima H1 i H2 je prikupljan još od 1948. godine s teritorije cele Jugoslavije, a tu se nalazi i dan danas.
Decenijama skrivana tajna - havarija u "Vinci"
Plecaš istice da je otpad bezbedno spakovan, ali da mu ipak nije mesto tu, vec ga treba premestiti iz Vince i uciniti da Institut i Nuklearni objekti Srbije postanu mesto koje ce se baviti naukom a ne dubrište radioaktivnog otpada.
"GROBLJE" ZA NUKLEARNI OTPAD
Naucni savetnik instituta Vinca kaže da je krajnje vreme da Srbija ima specijalne lokacije i bezbedne objekte, kao što ih imaju druge zemlje koje poseduju nukelarno gorivo i otpad, a kao primer je naveo oblast na severoistoku Francuske - Šampanja, gde se nalaze cuveni vinogradi od cijeg grožda se pravi penušavo belo vino.
On navodi da je zamišljeno da se oko 5.000 kubnih metara radioaktivnog otpada izmesti iz Vince gde ce se prethodno prepakovati i premestiti na lokaciju koju bi država trebalo da odredi i stvori uslove za trajno odlaganje.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Plecaš istice da nije veliki problem napraviti novo bezbedno mesto za skladištenje po principu ukopavanja u zemlju – betonskih objekata koji bi se ukopavali na oko 10 metara, a u njih ubacivala metalna burad i betonski kontejneri u kojima se nalazi radioaktivni otpad. On kaže da njihove kolege u drugim državama iznad tako obezbedenih skladišta slobodno šetaju, pa cak i igraju tenis.
Eksplodirala nepoznata materija u Vinci
Plecaš istice da je takvo odlaganje sasvim bezbedno po coveka i covekovu okolinu, i trebalo bi da traje narednih 400 i više godina. Radioaktivni otpad koji je smešten sada u hangarima je bezbedno upakovan, ali to nije dovoljno.
Šta ce se desiti u slucaju zemljotresa ili neke druge katastrofe, akcidenta… ?
“Tokom 1999. godine dobili smo upozorenje da bi reaktor moga da bude bombardovan, nakon cega je nastala panika. Mi smo znali da u slucaju da NATO pogodi istrošeno gorivo radijacija bi bila prisutna u celom Beogradu“, rekao je Plecaš u Beogradu na skupu “Cime su nas bombardovali ’99“, koji je organizovao Istraživacki centar za odbranu i bezbednost.
Na Srbiju je, prema pojedinim procenama strucnjaka, izruceno oko 15 tona osiromašenog uranijuma. NATO je takvim oružjem izveo 112 udara, od toga 98 na Kosovu i Metohiji, 12 u južnoj Srbiji i dva u Crnoj Gori. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je oko 4,5 milijardi godina.
On je istakao da je NATO je osiromašenim uranijumom gadao i antenske stubove
Izgradnja novog bezbednog skladišta bi rešilo velike probleme, a to bi koštalo oko 10 miliona evra.
