"Imovina se vraća jevrejskim opštinama, a ako se pojavi naslednik, onda je jevrejska opština dužna da mu vrati imovinu", kaže za Mondo direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Sekulić je naveo da je poništena sva prodaja imovine ubijenih jevreja tokom Drugog svetskog rata, kao i prodaja njihove imovine posle rata.

"Imamo jako dobru evidenciju imovine", rekao je Sekulić.

Sekulić je na skupu o primeni tog zakona podsetio da je početkom 2012. godine, kada je imonovan za direktora agencije, tadašnja vlada imala stav da neće biti zakona o vraćanju imovine žrtvama Holokausta bez naslednika.

"Danas imamo zakon i Srbija bi trebalo da se ponosi tim zakonom. Pozivamo i druge evropske države da donesu isti zakon", rekao je Sekulić.

Skupština Srbije usvojila je 12. februara Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika

ŠTA JE DO SADA VRAĆENO JEVREJIMA

Po srpskom Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, jevrejskim zajednicama je vraćeno više od 16 hektara poljoprivrednog zemljišta, dva hektara građevinskog zemljišta, 8.537 kvadratnih metara komercijalnog i poslovnog prostora i 182 kvadratna metra stambenog prostora.

Zakonom o restituciji i obeštećenju Jevrejima je vraćen 81 objekat za komercijalne namene, 12 zgrada, devet stanova, 6.031 kvadratni metar građevinskog zemljišta, 105.414 kvadratnih metara neizgrađenog građevinskog zemljišta i 727 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Po zakonu o vraćanju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu, vraćeno je 26 poslovnih objekata, četiri stana, jedna zgrada i 24,4 hektara poljoprivrednog zemljišta.

SRBIJA POKAZALA PUT SVIM EVROPSKIM DRŽAVAMA

Specijalni izaslanik za pitanja Holokausta Ministarstva spoljnih poslova Izraela Džoel Lajon pohvalio je Srbiju zbog donošenja zakona i istakao da je za to bila potrebna hrabrost, te da je Srbija pokazala celoj Evropi kojim je putem potrebno ići.

"Usvajanje zakona, međutim, nije kraj, potrebna je njegova efikasna i pravična primena. Vreme ističe. U Srbiji sada živi samo 3.000 Jevreja živi u Srbiji. Tokom Drugog svetskog rata ubijeno je 90 odsto Jevreja u Srbiji, 14.500 žena, dece, staraca i muškaraca je ubijeno samo zato što su Jevreji, a prethodno im je oteta imovina. Mi smo glas onih koji više nemaju glas. Više od 70 godina posle Holokausta pravda još nije zadovoljena", rekao je Lajon.

Specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za pitanja Holokausta Tomas Jezgerdi rekao je da SAD snažno podržavaju vraćanje imovine jevrejskim porodicama u Srbiji.

"Jevreje su u Srbiji prvo nacisti ubijali i otimali im imovinu, a onda su im posle rata komunisti oteli ono što je ostalo i razdvojili porodice", rekao je Jezgerdi.

Potpredsednik Svetskog jevrejskog kongresa Andreas Hajsler istakao je da donošenje zakona doprinosi procesu priključenja Srbije Evropskoj uniji, i pozvao i druge evropske države da usvoje takav zakon.

Hajsler je naveo da velika većina Jevreja u Srbiji živi u Beogradu, a da najbrojnija jevrejska zajednica živi u Mađarskoj, gde jevrejske opštine imaju 100.000 članova.

Hajsler se rekao da je potrebno vratiti svu imovinu otetu Jevrejima - nekretnine, zemlju, šume, kao i nadoknaditi novac sa bankovnih računa Jevreja ubijenih u Holokaustu.

Predsetavnik Svetske jevrejske organizacije za restituciju Robert Bloh zahvalio se Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću zbog usvajanja zakona.

"Više od 70 godina posle Holokausta i četvrt veka posle pada komunizma u istočnoj Evropi previše Jevreja čeka zadovoljenje pravde i vraćanje imovine, a mnogi su i umrli. Malo zemalja je vratilo imovinu Jevreja ubijenih u nacističkim logorima", rekao je Bloh.

Bloh je naveo da će se imovina koristiti za izdržavanje preživelih Jevreja.

Predstavnica Evroazijskog jevrejskog kongresa Nataša Šmit podsetila je da su nacisti pokrenuli genocid nad Jevrejima u Srbiji u aprilu 1941. godine i da je u Beogradu osnovan logor Staro sajmište, a da je u posle godinu dana Beograd proglašen za prvi Judenfrei grad (judenfraj - područje "očišćeno od Jevreja").

Predstavnik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić rekao je da je Srbija "normativno zapuštena zemlja", ali da je zakon koji primenjuje Agencija za restituciju "u korist pravde".

"Zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta je hrabar zakon i sada je lopta u rukama jevrejske zajednice da zakon bude primenjen u interesu jevrejske zajednice", rekao je Ilić.

Profesor istorije Nikola Samardžić rekao je da je Holokaust gotovo izbrisao Jevreje iz srpskog društva, a da je posle Drugog svetskog rata sovjetizacija uništila radnu etiku i kulturu malog i srednjeg poseda, te osnove kapitalizma, vladavine prava i sloboda svake liberalne demokratije.

"Zakoni Srbije o restituciji su potvrda o postojanju odgovornih snaga u institucijama i političkom društvu, svednih neophodnosti etičke i svojinske transformacije koja nas neposredno približava novoj epohi", rekao je Samardžić, koji je i saradnik Novog balkanološkog instituta.

Skup je održan u Agenciji za restituciju, a organizovali su ga ta agencija, institut i udruženje tužilaca i njihovih zamenika.