Kuvar Marko Orelj pre tri dana dobio je otkaz u jednom skadarlijskom restoranu, jer se pobunio što su muzičari u lokalu gostima iz Nemačke svirali pesmu "Lili Marlen". Pesma samo u Srbii i dalje kontroverzna.
Kulinaru je zasmetala numera koju je proslavila Marlen Ditrih i koja neke direktno asocira na nemačku okupaciju Srbije. Poznato je da je ova pesma bila nezvanična himna nemačkih vojnika u Drugom svetskom ratu, ali su je rado slušali i saveznički vojnici.
"Dok sam pripremao hranu, čuo sam iz restoranskog dela kako odjekuju taktovi pesme koju su na usnama imali fašistički vojnici kada su počinili najveće zločine u istoriji čovečanstva. Izašao sam i rekao muzičarima da odlože instrumente i prekinu sa svirkom. Zatim sam pozvao menadžera restorana, a on se samo smejao na ono što sm rekao. Pitao sam ga da li je normalno da se ovakve pesme sviraju usred Beograda, na šta mi je on odgovorio da mogu da idem kući", rekao je Orelj za "Večernje novosti".
Više od otkaza zasmetalo mu je što niko od osoblja u restoranu nije reagovao kada su muzičari počeli da sviraju ovu pesmu.
"Došli smo u situaciju da u svojoj zemlji, pred svakim ko dođe iz inostranstva ponizno pognemo glavom. Pobunio sam se što se Nemcima svira ta pesma u srcu Beograda, gde su njegovi preci napravili strašne zločine", kaže on.
Menadžer restorana je za taj list potvrdio da je Orelju rekao da ide kući.
"Počeo je glasno da viče kako ta pesma ne sme da se svira. On nije na posao primljen da bude muzički urednik, već kuvar", rekao je menadžer dodavši da nije znao kakvu je pomenuta pesma imala takvu istorijsku ulogu tokom Drugog svetskog rata.
-------------------------------------------------
Podsetimo se scene iz filma Balkan ekspres u kojoj Toma Zdravković odbija da peva pomenutu pesmu nemačkim okupatorima.
A ŠTA JE, ZAPRAVO, "LILI MARLEN"
"Lili Marlen“ je čuvena nemačka ljubavna pesma iz vremena Prvog svetskog rata (originalno "Pesma mladog vojnika na straži" /Das Lied eines jungen Soldaten auf der Wacht, teksta učitelj iz Hamburga Hans Lajp/engleski prepev Toni Konor, muzika Norbert Šulce) koja je stekla veliku popularnost na obema stranama u Drugom svetskom ratu, objašnjava Vikipedija.
Nemačka varijanta snimljena je 1939. godine u izvedbi Lale Andersen, dok je verziju na engleskom otpevala nemačka, u Americi naturalizovana, pevačica Marlen Ditrih.
Dotat nepoznata bila je najslušanija pesma okupiranog Radio Beograda (Vojnički Radio Beograd/ Soldatensender Belgrad)“ („Vojnički radio Beograd“), i za kratko vreme postala vrlo popularna, uprkos protivljenju nacističkih organa vlasti, prvenstveno Jozefa Gebelsa, nemačkog ministra za propagandu, koji je i naredio prestanak njenog emitovanja.
U program je vraćena na zahteve iz brojnih pisama nemačkih vojnika stacioniranih širom Mediteranu, uključujući i nemačke odrede u Africi. Redovno su je slušali i britanski vojnici iz Osme armije. Različite verzije pesme, na istu melodiju, bile su vrlo popularne među savezničkim trupama pri iskrcavanju u Normandiju, kao i među onima u Italiji.
SIMBOL NACIZMA SAMO U SRBIJI
U popularnoj kulturi Srbije i posleratne Jugoslavije, pesma "Lili Marlen" je ostala upamćena kao simbol nemačke okupacije, i bila asocirana sa nacističkim vojnim pohodima, bombardovanjima, osvajanjima i zverstvima.
Ironično, ova nemačka „ratna pesma“, zapravo je ljubavna i patetična nadnacionalna i vanvremenska poema o ljubavi i besmislu rata.
"Lili Marlen"“ se izvodi sve češće u Srbiji bez obzira ne negativne konotacije, 2008. pevačica „lakih nota“ Ekstra Nena ju je pevala u Sava centru a prenosila je nacionalna televizija. "Lili Marlen" se koristila i kao podloga za rijaliti šou "Farma" (proleće 2010).
Pesma je na simboličan način iskorišćena i u filmu Underground Emira Kusturice, dobitniku Zlatne palme na Kanskom filmskom festivalu 1995, kao najava dva raspada jugoslovenske države i ratova koji su usledili.
