U Beogradu i Novom Sadu u poslednja tri meseca stambeni kvadrati poskupeli za 30 odsto. Stan od 60 kvadrata u Boru koji je do pre dve godine vredeo samo 12.000 evra sada košta 25.000 ili 26.000 evra
U Beogradu i Novom Sadu u poslednja tri meseca stambeni kvadrati poskupeli za 30 odsto. Stan od 60 kvadrata u Boru koji je do pre dve godine vredeo samo 12.000 evra sada košta 25.000 ili 26.000 evra
Virus poskupljenja stanova u poslednja tri meseca nije mimoišao nijedan grad Srbije. Glavna žarišta su, već tradicionalno, Beograd i Novi Sad, u kojima su cene skočile 30 odsto.
Rastu cena najpre su kumovali stambeni krediti, jer je sve više onih koji pokušavaju preko ove vrsta zajma da dođu do krova nad glavom. Uglavnom je reč o mladim i obrazovanim ljudima koji imaju bolja primanja i traže solidne stanove, pa je tako stambene kredite do kraja 2007. godine koristilo nešto više od 35.000 građana.
Najviše se traže stanovi površine od 30 do 60 kvadratnih metara, dakle garsonjere, jednosobni, jednoiposobni i dvosobni, kojih na tržištu gotovo da nema, ili su lošeg kvaliteta.
U Beogradu se godišnje zida tek oko 7.000-7.500 stanova, a grad vapi za 70.000 do 100.000 stanova.
Tek dolaskom velikih investitora i otvaranjem gradilišta sa po nekoliko hiljada stanova, ponuda, koja je u prestonici trenutno pet puta manja od tražnje, zadovoljiće potrebe kupaca.
Prodaja 2.000 stanova u Univerzitetskom naselju neće oboriti cene, kao što se mislilo. Naprotiv.
Prema mišljenju Aleksandre Kon, suvlasnice agencije „Alka”, ovo naselje, kao i izgradnja trgovinskih i sportskih centara, prilično su naduvali cene u Novom Beogradu.
Nekadašnja prestonička spavaonica prema svim istraživanjima je proglašena za najtraženiju lokaciju za stanovanje. U njoj se kvadrati prodaju po ceni od 1.500 do 3.000 evra (kod Arene). Mada ima i onih koji stanove na novobeogradskoj elitnoj lokaciji pokraj ove sportske dvorane cene i više od 3.500 evra po kvadratnom metru.
Ostali delovi glavnog grada prate taj rast, bilo da je reč o starim stanovima ili novogradnji. Tako, recimo, stari stan od 61 kvadrata u Ulici kneza Miloša u Beogradu, koji je nuđen za 80.000 evra, sada se prodaje za 125 000 evra.
"Naš klijent koji prošlog septembra zbog neodlučnosti nije kupio stan od 39 kvadrata na donjem Dorćolu za 68.000 evra, sada isti takav stan na toj lokaciji ne može da kupi ni za 90.000 evra", kaže Kon.
Jedan od faktora koji su prouzrokovali poskupljenje stanova u Beogradu jeste i „nekretninska groznica” u Crnoj Gori. Naši susedi, saglasni su agenti, uglavnom su iskoristili povoljan talas u svojoj zemlji.
Tamo su prodali pašnjake, livade ili placeve uz obalu i kupili u Beogradu po nekoliko stanova koje sada iznajmljuju. Naravno, isto to su uradili i naši građani koji imaju vikendice u Crnoj Gori.
Jer, ako se zna da Rusi za prizemnu kuću u Tivtu nude 600.000 evra, jasno je da u Beogradu može da se kupi nekoliko stanova i još da ostane nešto novca da se nađe.
Novi Sad prati Beograd, pa posle ovogodišnjeg poskupljenja cene kvadrata dostižu od 1.100 do 1.500 evra. Garsonjere u centru grada se prodaju i po 2.000 evra za kvadratni metar.
Međutim, promet je poslednjih meseci opao. Kako tvrde u agencijama za nekretnine, dugo nije bio slučaj da je starogradnja jeftinija od novih stanova, uprkos tome što su stari stanovi uglavnom uknjiženi, što s novogradnjom ipak nije slučaj.
Kragujevac beleži nešto manji rast i on se kreće od 10 do 15 procenata. U centru grada kvadratni metar se prodaje od 800 do 1.300 evra. Najveće iznenađenje za agente je prostor oko aerodroma, gde su nekretnine sa 650 evra skočile na 800 evra za kvadrat.
Najavljeni dolazak tenisera Novaka Đokovića, koji namerava da u Kragujevcu gradi sportski centar i te kako se odrazio na tržište nekretnina, kažu agenti. Cene u naselju Vašarište u kome će se nalaziti ovaj centar skočile su na 1.100 evra.
Stanovi u Nišu su od početka ove godine poskupeli za oko deset odsto u odnosu na kraj 2007. godine. Cena kvadratnog metra u novogradnji u centru grada bila je oko 1.000, a sada je oko 1.100 evra, dok je na područjima druge i treće građevinske zone sada oko 1.000 evra. U decembru prošle godine, na primer, u ovim zonama cena kvadrata novih stanova nije prelazila 900 evra.
Stari stanovi u centru Niša su jeftiniji. Za kvadratni metar sada se traži oko 900, a u pojedinim slučajevima, ako je reč o luksuznijim stanovima, i 950 do 1.000 evra. Van centralne gradske zone, kvadratni metar stanova, sagrađenih pre deset i više godina, prodaje se po ceni između 800 i 900 evra.
U poslednje dve godine cene stanova u Boru su više nego udvostručene. Najbolji poznavalac prilika na tržištu nekretnina u ovom gradu Dragan Volanović, već pet godina vlasnik Agencije „Europolis” u Boru, kaže da se sada stan od 60 kvadratnih metara ovde može kupiti za 25.000 ili 26.000 evra, a do pre dve godine takav stan vredeo je samo 12.000 evra.
U Majdanpeku (čiji rudnički pogoni su takođe u sastavu borskog kombinata) stanovi su još znatno jeftiniji nego u Boru. Ipak su i do tri puta skuplji nego pre tri godine. Tamo se trosoban stan od 80 kvadrata mogao kupiti za samo 5.000, a sada vredi 15.000 evra. To znači da kvadrat stana košta 187 evra.
Ipak, Borani se radije porede sa Zaječarcima, gde je prosečna cena stanova sada nešto viša od 600 evra za kvadratni metar. Borani se sve više približavaju Zaječarcima, a da li će ih i sustići zavisi od daljeg toka privatizacije borske kompanije.
(MONDO)
Virus poskupljenja stanova u poslednja tri meseca nije mimoišao nijedan grad Srbije. Glavna žarišta su, već tradicionalno, Beograd i Novi Sad, u kojima su cene skočile 30 odsto.
Rastu cena najpre su kumovali stambeni krediti, jer je sve više onih koji pokušavaju preko ove vrsta zajma da dođu do krova nad glavom. Uglavnom je reč o mladim i obrazovanim ljudima koji imaju bolja primanja i traže solidne stanove, pa je tako stambene kredite do kraja 2007. godine koristilo nešto više od 35.000 građana.
Najviše se traže stanovi površine od 30 do 60 kvadratnih metara, dakle garsonjere, jednosobni, jednoiposobni i dvosobni, kojih na tržištu gotovo da nema, ili su lošeg kvaliteta.
U Beogradu se godišnje zida tek oko 7.000-7.500 stanova, a grad vapi za 70.000 do 100.000 stanova.
Tek dolaskom velikih investitora i otvaranjem gradilišta sa po nekoliko hiljada stanova, ponuda, koja je u prestonici trenutno pet puta manja od tražnje, zadovoljiće potrebe kupaca.
Prodaja 2.000 stanova u Univerzitetskom naselju neće oboriti cene, kao što se mislilo. Naprotiv.
Prema mišljenju Aleksandre Kon, suvlasnice agencije „Alka”, ovo naselje, kao i izgradnja trgovinskih i sportskih centara, prilično su naduvali cene u Novom Beogradu.
Nekadašnja prestonička spavaonica prema svim istraživanjima je proglašena za najtraženiju lokaciju za stanovanje. U njoj se kvadrati prodaju po ceni od 1.500 do 3.000 evra (kod Arene). Mada ima i onih koji stanove na novobeogradskoj elitnoj lokaciji pokraj ove sportske dvorane cene i više od 3.500 evra po kvadratnom metru.
Ostali delovi glavnog grada prate taj rast, bilo da je reč o starim stanovima ili novogradnji. Tako, recimo, stari stan od 61 kvadrata u Ulici kneza Miloša u Beogradu, koji je nuđen za 80.000 evra, sada se prodaje za 125 000 evra.
"Naš klijent koji prošlog septembra zbog neodlučnosti nije kupio stan od 39 kvadrata na donjem Dorćolu za 68.000 evra, sada isti takav stan na toj lokaciji ne može da kupi ni za 90.000 evra", kaže Kon.
Jedan od faktora koji su prouzrokovali poskupljenje stanova u Beogradu jeste i „nekretninska groznica” u Crnoj Gori. Naši susedi, saglasni su agenti, uglavnom su iskoristili povoljan talas u svojoj zemlji.
Tamo su prodali pašnjake, livade ili placeve uz obalu i kupili u Beogradu po nekoliko stanova koje sada iznajmljuju. Naravno, isto to su uradili i naši građani koji imaju vikendice u Crnoj Gori.
Jer, ako se zna da Rusi za prizemnu kuću u Tivtu nude 600.000 evra, jasno je da u Beogradu može da se kupi nekoliko stanova i još da ostane nešto novca da se nađe.
Novi Sad prati Beograd, pa posle ovogodišnjeg poskupljenja cene kvadrata dostižu od 1.100 do 1.500 evra. Garsonjere u centru grada se prodaju i po 2.000 evra za kvadratni metar.
Međutim, promet je poslednjih meseci opao. Kako tvrde u agencijama za nekretnine, dugo nije bio slučaj da je starogradnja jeftinija od novih stanova, uprkos tome što su stari stanovi uglavnom uknjiženi, što s novogradnjom ipak nije slučaj.
Kragujevac beleži nešto manji rast i on se kreće od 10 do 15 procenata. U centru grada kvadratni metar se prodaje od 800 do 1.300 evra. Najveće iznenađenje za agente je prostor oko aerodroma, gde su nekretnine sa 650 evra skočile na 800 evra za kvadrat.
Najavljeni dolazak tenisera Novaka Đokovića, koji namerava da u Kragujevcu gradi sportski centar i te kako se odrazio na tržište nekretnina, kažu agenti. Cene u naselju Vašarište u kome će se nalaziti ovaj centar skočile su na 1.100 evra.
Stanovi u Nišu su od početka ove godine poskupeli za oko deset odsto u odnosu na kraj 2007. godine. Cena kvadratnog metra u novogradnji u centru grada bila je oko 1.000, a sada je oko 1.100 evra, dok je na područjima druge i treće građevinske zone sada oko 1.000 evra. U decembru prošle godine, na primer, u ovim zonama cena kvadrata novih stanova nije prelazila 900 evra.
Stari stanovi u centru Niša su jeftiniji. Za kvadratni metar sada se traži oko 900, a u pojedinim slučajevima, ako je reč o luksuznijim stanovima, i 950 do 1.000 evra. Van centralne gradske zone, kvadratni metar stanova, sagrađenih pre deset i više godina, prodaje se po ceni između 800 i 900 evra.
U poslednje dve godine cene stanova u Boru su više nego udvostručene. Najbolji poznavalac prilika na tržištu nekretnina u ovom gradu Dragan Volanović, već pet godina vlasnik Agencije „Europolis” u Boru, kaže da se sada stan od 60 kvadratnih metara ovde može kupiti za 25.000 ili 26.000 evra, a do pre dve godine takav stan vredeo je samo 12.000 evra.
U Majdanpeku (čiji rudnički pogoni su takođe u sastavu borskog kombinata) stanovi su još znatno jeftiniji nego u Boru. Ipak su i do tri puta skuplji nego pre tri godine. Tamo se trosoban stan od 80 kvadrata mogao kupiti za samo 5.000, a sada vredi 15.000 evra. To znači da kvadrat stana košta 187 evra.
Ipak, Borani se radije porede sa Zaječarcima, gde je prosečna cena stanova sada nešto viša od 600 evra za kvadratni metar. Borani se sve više približavaju Zaječarcima, a da li će ih i sustići zavisi od daljeg toka privatizacije borske kompanije.
(MONDO)
