Današnji klinci su samo čuli za Jugoslaviju, o ratu, izbeglima, o progonu, slušaju i danas - od roditelja, od političara, na TV-u. Ali šta je istina u moru dijametralno suprotnih informacija? Odgovor će naći u novoj istorijskoj čitanci.
Ko su zločinci, a ko žrtve? Ko je kriv za rat na prostoru bivše Jugoslavije?
“Oluja” bolna rana Srba, ali praznik za Hrvate. Šta je uzrok? Ko je kriv?
Ko je Alojzije Stepinac i zašto je tolika halabuka oko njegove kanonizacije i kakvu je ulogu imao tokom Drugog svetskog rata...
Večita pitanja koja i danas tresu “bure baruta”, prizivaju aveti prošlosti...a na koja će deca u Srbiji, ali i celom regionu, dobiti različite odgovore, zavisno da li razgovaraju sa Hrvatom, Bosancem, Srbinom.
Na ove, ali i mnoge druge dileme o sukobima na prostoru bivše SFRJ sveobuhvatan odgovor bi trebalo da dobiju u istorijskim čitankama “Istorija za budućnost” koje će se za godinu, dve naći u školama.
“Naša deca o ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske školama uče, ali površno i prilično šturo.
U problemu su i nastavnici i profesori kada đaci ih pitaju “Šta se desilo 90-ih'? Znate, niko ne zna kakav odgovor da im da, da li gledište jedne, druge, treće strane. Taj period je obrađen u svega nekoliko lekcija, i to prilično površno. Verujem da će nova istorijska čitanka, odnosno priručnik za nastavnike pomoći deci da shvate te događaje iz novije istorije, da sagledaju sve strane”, ističe Aleksandar Teodosijević, predsednik Udruženja za društvenu istoriju EUROKLIO.
Istoričar Dubravka Stojanović objašnjava da je u novim istorijskim priručnicima Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnij Evropi, objašnjen ceo događaj.
”Konkretno akcija Oluja. Kao što je rekao zagrebački istoričar Žarko Pujovski- Srbi se sećaju samo drugog dela Oluje, a Hrvati pominju samo prvi. Tako ne možemo da učimo decu niti da dovedemo do pomirenja u regionu. U našoj knjizi taj događaj je obrađen u celosti, izneta su gledišta i jedne i druge strane. Uz sve to ispričano je kako se Oluja danas obelažava u Srbiji, a kako se u Hrvatskoj slavi uz Tompsona. Sve smo potkrepili fotografijama, isečcima iz novina”, objasnila je ona i dodala da cilj ovih priručnika i “nove škole” jeste da deca nauče da kritički misle, da umeju da sagledaju sve strane.
Kako naglašava ova istoričarka koja je zajedno sa još više od 20 kolega iz regiona, ali i Bugarske, Rumunije, Grčke, Turske i Kipra radila na ovom priručniku, svaki bitan događaj u periodu od 1990 – 2008. godine je obrađen kritički i u potpunosti.
Tako je i štrajk rudara u Trepči 1989.godine, koji se u međunarodnoj istoriji Balkana sada već utvrdio kao vesnik početka raspada Jugoslavije, prikazan i kroz priču albanske i slovenačke strane, a opet prikazan je i miting u Beogradu i stav tadašnje srpske vlasti.
Ovaj, kao i priručnik koji obuhvata period hladnog rata, odobreni su od strane ministra prosvete Mladena Šarčevića i nadležnog ministarstva, pa bi uskoro trebalo da se radi na njihovom prevođenju budući da su napisani na engleskom jeziku.
Pre same primene u školama profesori će morati da prođu obuku, odnosno da pohađaju seminare kako bi na pravi način preneli deci ono što je napisano.
”Potpuno sam siguran da su naši nastavnici spremni za ovah poduhvat. Oni su svi obrazovani, pametni ljudi. Nastava istorije ne sme da bude sredstvo propagande i manipulacije kroz montirane slike i nacionalističke verzije prošlosti, negiranje i zanemarivanje istorijskih činjenica I zloupotrebu istorijskih izvora, ocenio je danas ministar.
On je istakao da ove knjige omogućavaju nastavniku različite pristupe nastavi, među kojima su i integrisani, interdisciplinarni pristup.
“Važno je naglasiti da ove knjige doprinose razgradnji stereotipa i predrasuda koje su ukorenjene među narodima regiona, rekao je Šarčević.
Sa njim se složio i šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majkl Davenport .
“Dobro je što se u knjigama nude objašnjenja koja traže kritički dijalog i mišljenja. To je posebno važno za mlade ljude koji će narednih godina biti lideri i od širine njihovih vidika zavisi dobrobit regiona.”
